„Podlih osam” kao „Džeki Braun”

 “Podlih osam”, kako su kod nas preveli naslov njegovog novog filma, počinje kao “Osmi film Kventina Tarantina”, što u startu nagoveštava odbrojavanje. Zajedno sa filmom, ovih dana je puštena i “buva” da će Tarantino snimiti ukupno deset filmova, kako bi posle mogao da se posveti pisanju. To da mu pisanje postaje primarni motiv, vidi se i u “Podlih osam”.

Koincidencija ili ne, ne može a da ne zapadne za oko da je novi Tarantinov naslov dvostruko referentan. Može da se odnosi na osam “podlih” filmova, čiji je autor u potpunosti, što govori da u ovoj kategoriji ne želi da računa sve drugo što je radio, a može da se odnosi i na osam “ružnih, prljavih i zlih” junaka novog filma.



U ciču vajominške zime, slučaj je hteo da se lovcu na ucenjene glave Džonu Rutu (Kurt Rasel) koji svoju lovinu Dejzi Domergju (Dženifer Džejson Li) kočijom sprovodi u najbliži grad po nagradu, na tom putu pridruže major Voren (Samjel L. Džekson) i budući šerif Kris Meniks (Volton Gogins). Sve vreme ekstremno oprezan, Džon Rut će maksimum paranoje doživeti kad vidi da se u drumskoj postaji od zimske oluje već sklonila nekolicina veoma različitih i živopisnih likova...



Nema sumnje da se Tarantino ovde, na svoj način, vodio naslovima kao što su “Dvanaest žigosanih”, “Sedam samuraja”, da pomenemo samo neke za koje znamo sigurno da ih Tarantino ceni. Drugo što je odmah očigledno, jeste potreba da se mimo granica žanra, u priču uvedu i elementi trilera, odnosno psihološke drame. Na tom planu, atmosfera je najbliža filmovima rađenim po romanima Stivena Kinga. Naravno, Tarantino ne bi bio Tarantino, da u priči nema mnogo više humora, za razliku od pomenutih primera. I mnogo više krvi.



Poznavajući bazu Tarantinovih ljubitelja, uzimajući u obzir to da se kod velikih umetnika pri svakom novom delu u procenu uključuje celokupan opus, mnogo će biti debata oko “Podlih osam”. Nešto slično moglo se doživeti posle filma “Džeki Braun” - nešto kao: da, sve smo ovo već videli, a ovaj put čak i nije tako dobro. Sa druge strane, sigurno će biti onih koji bi sa pravom mogli reći da je kompletan ugođaj - produkcija u smislu fotografije, muzike, uloga, na vrhunskom nivou. Dramaturgija je pomalo šuplja, ali čak i tu može da se nađe “pravi ugao” i nateže da je u dubljim slojevima prikazan nastanak američkog društva, borba dobra i zla, blabla...



I za kraj jedna trivija. Nakon dužeg perioda, u Tarantinovim filovima nema Tarantina. Narano, u ovoj igri reči misli se na to da ga nema kao glumca u vlastitom filmu. Da, u filmu “Podlih osam” Tarantino uopšte deluje da je negde drugde. Sudeći po prethodnom iskustvu, to znači da treba sačekati i videti gde će da se pojavi sledeći put. Za sad, nije loše ni pogledati “Podlih osam”, bilo da je reč o jednom ili o svih osam njegovih filmova.



Igor Burić