In memoriam: Danilo Nikolić (1926–2016)

 memoarske proze i knjiga za decu - a za neke je dobio najprestižnija domaća književna priznanja. Njegovu prozu karakteriše očaravajuća jednostavnost pripovedanja, nepodeljeno je mišljenje čitalaca i kritičara. 

Danilo Nikolić rođen je u Splitu 1926. godine. Detinjstvo i mladost proveo je u Metohiji, koju je smatrao svojim zavičajem i koja je gotovo u celosti obeležila njegovo književno stvaralaštvo. Pravni fakultet završio je u Beogradu, a radni vek je proveo  u Radio Beogradu, uglavnom u Redakciji za kulturu.



Prvu knjigu, a to je bila zbirka pripovedaka “Male poruke”, objavio je 1957. a prvi roman,  “Vlasnici bivše sreće”, 1989. godine. Autor je i knjiga pripovedaka  „Povratak u Metohiju”, „Spisak grešaka”, „Spisak zasluga”, „Provetravanje vladara”, „Ulazak u svet” i  „Jedna uporna uspomena”,  romana „Kraljica zabave”, „Fajront u Grgetegu”, „Fotokeramika gospodina Cebalovića”, „Jesenja svila”, „Melihat iz Glog”, „Korektor” i „Spisak budućih pokojnika”, knjiga memoarske proze „Velika prazna reka”, „Prah za pozlatu” i „Crta za sabiranje” knjiga za decu „Put za prijatelje”, „Neko sat neko budilnik”, „Oni su voleli srne”, „Divljak u mračnoj šumi” i „Najbolji deda na svetu”.



Dva romana Danila Nikolića - „Kraljica zabave” i „Jesenja svila” - objavljena su u kolekcijama „Biseri svetske književnosti” i „Romani 20. veka”, u tiražima od više desetina hiljada. Dobitnik je brojnih književnih nagrada za svoje zbirke priča i romane: Nolitova nagrada, nagrada „Bora Stanković„, „Branko Ćopić„ , „Meša Selimović„, „Stevan Pešić„, „Veljko Petrović„ , Zlatni krst kneza Lazara za životno delo. Među njima su i dve najvažnije za prozno stvaralaštvo: Andrićeva nagrada za knjigu pripovedaka “Ulazak u svet” (1998) , NIN-ova nagrada kritike za roman “Fajront u Grgetegu” (1999). Danilo Nikolić zastupljen je u gotovo svim antologijama srpske priče 20. veka.

Kremacija će biti obavljena danas u Beogradu, saopštila je porodica Danila Nikolića.



R. Lotina

 

Blagorodnost i vedrina



Na vest o smrti Danila Nikolića, oglasio se Ljubomir Simović, koji ga je poznavao preko pola veka i sa njim radio u Redakciji za kulturu Radio Beograda:

-Dača je bio jedan od najblagorodnijih i najvedrijih ljudi koje znam, a to, vedrina i blagorodnost, oećaju se i u njegovoj čitkoj, odnegovanoj, lepo pisanoj prozi.

Agencije prenose i reči njegovog prijatelja  Mihajla Pantića, sa kojim je delio pecarošku strast, da je delo Danila Nikolića “kao beočug koji spaja prošlost i savremenost, i stoga se preporučuje budućnosti”.