In memoriam: Данило Николић (1926–2016)

 мемоарске прозе и књига за децу - а за неке је добио најпрестижнија домаћа књижевна признања. Његову прозу карактерише очаравајућа једноставност приповедања, неподељено је мишљење читалаца и критичара. 

Данило Николић рођен је у Сплиту 1926. године. Детињство и младост провео је у Метохији, коју је сматрао својим завичајем и која је готово у целости обележила његово књижевно стваралаштво. Правни факултет завршио је у Београду, а радни век је провео  у Радио Београду, углавном у Редакцији за културу.



Прву књигу, а то је била збирка приповедака “Мале поруке”, објавио је 1957. а први роман,  “Власници бивше среће”, 1989. године. Аутор је и књига приповедака  „Повратак у Метохију”, „Списак грешака”, „Списак заслуга”, „Проветравање владара”, „Улазак у свет” и  „Једна упорна успомена”,  романа „Краљица забаве”, „Фајронт у Гргетегу”, „Фотокерамика господина Цебаловића”, „Јесења свила”, „Мелихат из Глог”, „Коректор” и „Списак будућих покојника”, књига мемоарске прозе „Велика празна река”, „Прах за позлату” и „Црта за сабирање” књига за децу „Пут за пријатеље”, „Неко сат неко будилник”, „Они су волели срне”, „Дивљак у мрачној шуми” и „Најбољи деда на свету”.



Два романа Данила Николића - „Краљица забаве” и „Јесења свила” - објављена су у колекцијама „Бисери светске књижевности” и „Романи 20. века”, у тиражима од више десетина хиљада. Добитник је бројних књижевних награда за своје збирке прича и романе: Нолитова награда, награда „Бора Станковић„, „Бранко Ћопић„ , „Меша Селимовић„, „Стеван Пешић„, „Вељко Петровић„ , Златни крст кнеза Лазара за животно дело. Међу њима су и две најважније за прозно стваралаштво: Андрићева награда за књигу приповедака “Улазак у свет” (1998) , НИН-ова награда критике за роман “Фајронт у Гргетегу” (1999). Данило Николић заступљен је у готово свим антологијама српске приче 20. века.

Кремација ће бити обављена данас у Београду, саопштила је породица Данила Николића.



Р. Лотина

 

Благородност и ведрина



На вест о смрти Данила Николића, огласио се Љубомир Симовић, који га је познавао преко пола века и са њим радио у Редакцији за културу Радио Београда:

-Дача је био један од најблагороднијих и најведријих људи које знам, а то, ведрина и благородност, оећају се и у његовој читкој, однегованој, лепо писаној прози.

Агенције преносе и речи његовог пријатеља  Михајла Пантића, са којим је делио пецарошку страст, да је дело Данила Николића “као беочуг који спаја прошлост и савременост, и стога се препоручује будућности”.