Skriveni imetak udariti porezom od 50 odsto

Srbija bi trebalo da dobije zakon o poreklu imovine, a na kojim osnovama bi trebalo da se temelji ovaj propis objasnila je nedavno ministarka pravde Nela Kuburović.

Prednacrt ovog zakona je spreman i uskoro bi trebalo da se nađe na javnoj raspravi. Predviđa se ispitivanje porekla imovine unazad na rok od pet godina. Ukoliko se utvrdi da između nečijeg načina života i imovine i prihoda postoji nesklad sledi dodatno oporezivanje, a za sada se pominje stopa od 50 odsto. Okvir novog zakona biće upoređivanje imovine odnosno onoga što je na terenu sa podnetim poreskim prijavama. Poreski je sumnjiv onaj ko je nezaposlen izgradio vilu, letuje na Havajima  i slično.

Stručnjaci smatraju da zemlja treba da donese i primeni ovakav propis, ali da će uspeh, odnosno prihod koji će se po tom osnovu sliti u državnu kasu, zavisiti od političke volje. Uz to, zavisiće i od stručnosti onih koji ga primenjuju. Ukoliko tu ne bude bilo dovoljo umešnosti sva je prilika da će i ovaj zakon završiti kao i dva prethodna, koja su se bavila istom temom.

Šta pre svega treba da se dogodi da u  oporezivanju većih imetaka krenemo sa mrtve tačke?

- Pre svega treba da postoji politička volja da se ovakav zakon donese, ali i sprovede jer bez toga ni najidelniji propis neće dati rezultate - kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić.

Arsić naglašava da je primena zakona ovakvog tipa obiman posao i da  treba krenuti od najmarkatnijih primera., tačnije od onih gde je nesklad izeđu primanja i imovine najveći.

- Svrha ovakvih propisa je da se oporezuje ono što je stečeno, a na šta nameti nisu plaćeni u trenutku kada je ta imovina sticana odnosno kada je novac zarađivan kaže Arsić..

Kada propis bude donet, treba ga i primeniti, a stručnjak za oblast poreza Đerđ Pap o tome kaže:

- Pored toga što treba osmisliti dobar zakon treba i obučiti poreznike da ih primenjuju. Biće loše ako obvzenici, čija imovina se dovodi u sumnju, moraju da dokazuju kako su je stekli, odnosno da je to bilo legalno. Baš na tome su se loše pokazali prethodni zakoni koji su regulisali ovu oblast. Nadležni koji obavljaju kontrolu trebalo bi da dokažu da je imetak stečen na nelegalan način, te da porez nije plaćen. To mora biti  komplikovan i složen propis i ne treba očekivati rezultate brzo.

Tu postoji još jedna karika. Kada poreznici dostave dokaze potrebno je da i pravosudni sistem radi efikasno. Ministarka Kuburović svesna je da će najveći deo terta podneti zaposleni u Poreskoj upravi i Upravnom sudu. Oni će donositi rešnja odnosno odlučivati žalbenom postupku.

D. Vujošević

Malo je pet godina?

Teško je u ovom trenutku davati  sud o zakonu koji je još u fazi prednacrta, ali trebalo bi da bude bolji nego dva prethodna.

Zakon o unakrsnom ispitivanju imovine kao da nije ni postojao, a što se tiče oporezivanja ekstraprofita toga se većina običnih građana seća po fijasku koji je doživeo kada je proodici Karić i njihovoj kompaniji vraćen novac i to uz kamatu i više nego što su platili. Mnogi će primetiti i da je rok od pet godina suviše kratak da su mnoga velika a nelegalna bogatstva stečena ranije. Ali od nečeg se mora početi .