Скривени иметак ударити порезом од 50 одсто

Србија би требало да добије закон о пореклу имовине, а на којим основама би требало да се темељи овај пропис објаснила је недавно министарка правде Нела Кубуровић.

Преднацрт овог закона је спреман и ускоро би требало да се нађе на јавној расправи. Предвиђа се испитивање порекла имовине уназад на рок од пет година. Уколико се утврди да између нечијег начина живота и имовине и прихода постоји несклад следи додатно опорезивање, а за сада се помиње стопа од 50 одсто. Оквир новог закона биће упоређивање имовине односно онога што је на терену са поднетим пореским пријавама. Порески је сумњив онај ко је незапослен изградио вилу, летује на Хавајима  и слично.

Стручњаци сматрају да земља треба да донесе и примени овакав пропис, али да ће успех, односно приход који ће се по том основу слити у државну касу, зависити од политичке воље. Уз то, зависиће и од стручности оних који га примењују. Уколико ту не буде било довољо умешности сва је прилика да ће и овај закон завршити као и два претходна, која су се бавила истом темом.

Шта пре свега треба да се догоди да у  опорезивању већих иметака кренемо са мртве тачке?

- Пре свега треба да постоји политичка воља да се овакав закон донесе, али и спроведе јер без тога ни најиделнији пропис неће дати резултате - каже професор Економског факултета у Београду др Милојко Арсић.

Арсић наглашава да је примена закона оваквог типа обиман посао и да  треба кренути од најмаркатнијих примера., тачније од оних где је несклад изеђу примања и имовине највећи.

- Сврха оваквих прописа је да се опорезује оно што је стечено, а на шта намети нису плаћени у тренутку када је та имовина стицана односно када је новац зарађиван каже Арсић..

Када пропис буде донет, треба га и применити, а стручњак за област пореза Ђерђ Пап о томе каже:

- Поред тога што треба осмислити добар закон треба и обучити порезнике да их примењују. Биће лоше ако обвзеници, чија имовина се доводи у сумњу, морају да доказују како су је стекли, односно да је то било легално. Баш на томе су се лоше показали претходни закони који су регулисали ову област. Надлежни који обављају контролу требало би да докажу да је иметак стечен на нелегалан начин, те да порез није плаћен. То мора бити  компликован и сложен пропис и не треба очекивати резултате брзо.

Ту постоји још једна карика. Када порезници доставе доказе потребно је да и правосудни систем ради ефикасно. Министарка Кубуровић свесна је да ће највећи део терта поднети запослени у Пореској управи и Управном суду. Они ће доносити решња односно одлучивати жалбеном поступку.

Д. Вујошевић

Мало је пет година?

Тешко је у овом тренутку давати  суд о закону који је још у фази преднацрта, али требало би да буде бољи него два претходна.

Закон о унакрсном испитивању имовине као да није ни постојао, а што се тиче опорезивања екстрапрофита тога се већина обичних грађана сећа по фијаску који је доживео када је проодици Карић и њиховој компанији враћен новац и то уз камату и више него што су платили. Многи ће приметити и да је рок од пет година сувише кратак да су многа велика а нелегална богатства стечена раније. Али од нечег се мора почети .