БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: Фекетић (1) ЈЕДНО СЕЛО, ТРИ ЦРКВЕ, А ЧЕТИРИ ВЕРЕ – и све у слози

У случају ова два села у општини Мали Иђош, спаја их и исти назив централне улице у оба места, која носе име маршала Тита.

У Фекетићу се данас налазе три активне цркве: римокатоличка црква из 1938. на улазу у село из правца Ловћенца, затим евангелистичка хришћанска црква аугзбуршке вероисповести и калвинистичка реформатска црква, обе у центру села. 

До 1948. у Фекетићу је постојала и синагога изграђена 1900, која је срушена после Другог светског рата, као и већина јеврејских храмова у Војводини. Преживела је и зграда немачке реформатске цркве, која је после 1945. прво била биоскоп па дискотека. Данас је напуштена.

Од 3.280 житеља села, 1.016 је православне вероисповести, али они немају своју цркву. Мештани кажу да православци из Фекетића одлазе на литургије у суседни Ловћенац. 1.342 их се изјаснило као протестанти (евангелици и реформати), 393 као римокатолици и 220 као муслимани. Ови последњи су по свему судећи Роми исламске вероисповести пореклом са Косова који су 1999. отишли у Немачку, Аустрију и Швајцарску, а 2013. реадмисијом враћени у Србију и насељени, између осталог, и у Фекетић.

Насеље се први пут спомиње 1465. под називом Фекетееђхаз (Feketeegyház, Црна Црква)

Чим уђете у Фекетић из Ловћенца, са десне стране је римокатоличка Црква блажене дјевице Марије помоћнице. Она припада Жупи Мали Иђош, а мисе у њој су једном недељно на мађарском језику.

Насеље се први пут спомиње 1465. под називом Фекетееђхаз (Feketeegyház, Црна Црква), као посед племићке породице Мароти, који касније краљ Матија Корвин дарује Милошу Белмошевићу. Године 1580. јавља се у документима под називом Фекетехеђ (Feketehegy, Црно Брдо). Фекете, иначе, на мађарском значи црно.

Недавно је поново усвојен мађарски назив села коришћен пре Првог светског рата, Bácsfeketehegy (Бачко Црно Брдо). 

Назив Фекетић први пут се помиње у турским изворима 1652. године. Због надирања Турака српске породице су биле приморане да се селе на север, а село је с временом опустело и као такво припало властелинству у Кули. Турци после Сенћанске битке (1697) напуштају Бачку у којој преостало становништво претежно чине Срби који тада постају граничари. 1818. године први Немци долазе у Фекетић и с временом чине трећину становништва села.

Најстарији фекетићки Мађари су потомци Кумана досељених из области Нађкуншаг у данашњој Мађарској. За њима су 1785. дошли колонисти из области Кунхеђеш и Тисабура који су одмах саградили реформаторску цркву и организовали рад школе. Матична књига из тог периода је сачувана до данас. За време Мађарске револуције 1848/49. фекетићки Мађари беже на север бојећи се одмазде Срба из Србобрана и када су се неколико месеци касније вратили, затекли су опљачкане и спаљене куће, које су морали поново да изграде.

Године 1920. породице српских добровољаца из Лике, Далмације и Херцеговине настањују се на оближњем имању Томановићево. Неки то насеље називају и Ново село. Почетком Другог светског рата мађарске војне власти их интернирају и на њихово место доводе Мађаре из Буковине који беже 1944. године пред налетом совјетске армије, а интернирани Срби се враћају на своја огњишта. Због недостатка инфраструктуре насеље замире јер се становништво пресељава углавном у Фекетић.

Након Другог светског рата немачко становништво је комплетно исе-љено, а у њихове куће се 1946. године досељавају колонисти из Црне Горе, Босне и са Косова и Метохије (њих укупно 1.751), а највише их је из подручја Бококоторског залива.

Јун у знаку вишње

„Дани фекетићке вишње” одржавају се сваке године почев од 2004. увек другог викенда у јуну месецу. Манифестација је посвећена аутохтоној сорти црне вишње прима, која даје најслађе плодове баш у овом региону. У Дому културе се организује презентација разних локалних производа, производа од вишње, меда, изложба ручних радова, изложба ликовних и литерарних радова. Посетиоце очекују такмичење у кувању котлића, израда скулптура од воћа и поврћа, дегустација разних специјалитета од вишње, двојезично културно-уметнички програми, улична прослава уз музику испред летње позорнице, и ватромет.

Село задржава пољопривредни карактер. У почетку је било неколико земљорадничких задруга које се касније удружују у ПД „Фекетић“. Обућарска задруга прераста у фабрику „Антилоп“.

У Фекетићу је одувек био богат културни живот, нарочито на пољу духовности и музике. Данас омладину окупља више културно-уметничких друштава, обновљена библиотека са око 8.000 књига, новоосновани интернет центар „Teledom/Teleház”, рукометни и фудбалски клуб, као и бројне невладине организације. Планира се и оснивање Завичајног музеја Фекетића. 

Занимљиве програме испуњене традицијом имају манифестације Дани насеља, Дани фекетићке вишње, Дани бербе грожђа и др. У селу излази и локални месечник Fecske (Ласта).

За седам дана на овом месту читајте о узбудљивом животу и трагичној смрти народног хероја Николе Ђурковића, по којем носе име основна школа и једна улица у Фекетићу.

Роберт Чобан