Izložba Dragane Dubljević u „Šok koridoru”: Edži čil
Nekada su ljudi bili lovci-sakupljači. Tada su u pećinama nastajali svi oni „divlji“, a zapravo divni radovi koje i danas možemo da posmatramo sa znatiželjom.
Dragana Dubljević bi bila savremeni pandan plemenskoj zajednici koja umesto manjka ima viška dobara i sve ih više proizvodi. Zato ona deluje ekološki, prikuplja odbačene stvari i od njih pravi nove, umetničke.
Zanimljivo je da i njeni radovi komuniciraju sa duhovima, govoreći „primitivistički“. Na aktuelnoj izložbi „Fenomeni i fantazmi“ u novosadskom „Šok koridoru“ (pasaž Dunavske 22), uz sjajan prateći tekst filozofkinje Silvije Dražić, vidimo printove sirove, energične likovnosti, „mrlje“ koje mogu biti i životinje i ljudi. Ili oboje, objedinjeni. Čitamo tekstove koji su nečitljivi, ugrađeni u slike, začikavajući naše interpretativne nivoe.
Na pitanje odakle su se stvorili njeni izloženi radovi, uz komentar da su veoma „psiho“, Dragana Dubljević otvara dve sveske.
- Jedni su iz knjige fotografija pronađene na buvljaku. Fotografije su crno-bele, a zove se „Knjiga protiv dokonosti“. Znači, borba! Radila sam intervencije na svakoj fotografiji koja mi je bila zanimljiva. Druga je „Knjiga košmara“. Nastala je na radionici Maide Gruden u Studentskom kulturnom centru Beograd pretprošle godine. Radionica je trajala 24 časa, sa materijalom koji smo sami poneli, a svi smo koristili sve što se našlo tamo. Tema su bili snovi, a ja sam odabrala košmare. Naravno (smeh) – kaže umetnica koja i samom pojavom izaziva pažnju. - Dobijala sam komentare da je edži, što me zaintrigiralo da odredim šta je, pa sam guglala. To je neki novi, žargonski naziv za nešto mračno, nemam pojma. Često to smatraju problemom, ali ja sam mrak priglila. Iz njega crpim inspiraciju. Ulazim u dubinu, a ne bežim od svetlosti.
U Novom Sadu, Dragana Dubljević je poznata po svom „Lavirint Art-u“, „Bundolo“ internet sajtu za književnost, i mnogim drugim aktivnostima vezanim za alternativnu, andergraund scenu. Beležeći prvu samostalnu izložbu sada u „Šok koridoru“, ohrabruje i druge da nije nužno biti oficijelni umetnik da bi imao šta da (po)kažeš.
- Izlagala sam po alternativnim mestima. Dugo sam prisutna na sceni. Uglavnom u kafe-galerijama. U „Rizomu“ sam imala izložbu „Groblje radova“. Zove se tako zato što radim reciklažu, prikupljam razne stvari koje me inspirišu da radim na njima. Tipa, na Akademiji umetnosti sam nalazila odbačene papire na kojima su probali, na primer, boje. Ako vidim na njima neku zanimljivu fleku, ja nastavim da radim. Kao kada na zidu od fleka vidite oblike. Volim da radim intervencije. To je nešto što najbolje opisuje to što radim. Redizajn vezujem više za garderobu na kojoj radim. Koristim puno teksta i moram da kažem da sve nastaje analogno, ručno. Ništa nije kompjuterski, sem kada se štampa otisak, podešavam jedino kontrast.
Šalu ostavljajući na stranu, da je za filozofiju koju je studirala i umetnost kojom se bavi zajednička neophodnost dokolice u procesu, odgovara više nego odlučno:
- Nikad u životu nisam bila dokona. Samo sam se našalila da je umetnost borba protiv dokonosti. Možda čak suprotno. Nikad mi nije bilo dosadno. I kad ništa ne radim, razmišljam. Ljudi kojima to nije blisko ne znaju koliki je to trud. Samo to što nemaš ni minut da se opustiš, čiliraš. Stalno te nešto pokreće da delaš. To je moć kreacije. Nekada ideje ne izađu na videlo, ali i dalje je to naporan rad.
Za one koji bi da se testiraju i vide rezultate, izložba Dragane Dubljević je u toku, u „Šoku“. Do 12. decembra, omiljene mogu da kupe po popularnoj ceni i ponesu ih kući, ili daju kao veoma adekvatan poklon u ovim crnim vremenima, kada nam svima za predstojeće praznike, možda i u pećinskim uslovima, neće trebati samo rasveta.
Podrška umetnicima se podrazumeva!
Igor Burić
