Banatske slatine raj za ptice
ČOKA: Predavanje o prirodnim vrednostima slatina, poznatog ornitologa i novinara lista „Mađar so” biologa Jožefa Gergelja iz Sente, kao i izložba fotografija „Madarnaptar” – „Ptičiji kalendar”,
priređeni su u Domu kulture u Čoki. Na izložbi koja je otvorena do kraja novembra prikazane su 42 fotografije velikog formata ptica i životinja, ovekovečenih objektivom Gergeljevog fotoaparata, nastalih u poslednjih deset godina. Gergelj je i predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, a imao je do sada više samostalnih izložbi fotografija, za koje je dobio međunarodna priznanja i nagrade.
Posebno je posvećen zaštiti ugroženih ptičijih vrsta sa banatskih slatina i vodotokova - velike droplje, modrovrane i vetruške, koje dominiraju na njegovim fotografijama, ali i očuvanju svih prirodnih vrednosti. Gergelj će u saradnji sa Kulturno obrazovnim centrom „Čoka” i Osnovnom školom „Jovan Popović” okviru časova biologije na srpskom i mađarskom jeziku održati više predavanja o prirodnim vrednostima slatina.
- Najviše slatina koje su specijalna i veoma dragocena prirodna staništa za živi svet u Vojvodini ima u Banatu, jer je vodni režim različit, pa se na velikom broju mesta zbog zaslanjenosti zemljišta u proleće zadržava voda i stvaraju se močvare koje su pravi raj za ptice. Na ovim močvarama, pustarama i staništima, ptice selice se zadržavaju prilikom prolećnih i jesenjih seoba, jer za razliku od agrarnih područja, ova mesta su dobri izvori hrane, a tu se u proleće radi gnežđenja i zadržava veliki broj ptica - naglašava Gergelj.
Banatske slatine su odmaralište, gnezdilište i izvor hrane za ptice. Gergelj dodaje da se na vlažnim staništima banatskih slatina u velikom broju nalazi crvenonogi prudnik, gnezde se vivak i retke vrste vlastelice, a kod Čoke posle više godina uočeno je 12 parova sabljarki, upravo zbog toga što je u barama Čokanskih kopova ove godine bilo dovoljno vode.
- Tokom jeseni od početka novembra tokom seobe se na ovim prostorima zadržavaju ždralovi, a u zavisnosti od vremenskih prilika ostaju sve do jakih mrazeva, kada nastavljaju put za Afriku. Ždralovi se najviše zadržavaju na području specijalnog rezervata prirode Slano kopovo kod Novog Bečeja, ali su prisutni i na drugim staništima, gde se preko dana hrane na kukuruznim poljima, gde nakon berbe kombajnima ostaje za njih dovoljno hrane, a za noćenje bezbedna mesta su im kopovi na slatinama - objašnjava Gergelj.
M. Mitrović