Банатске слатине рај за птице

приређени су у Дому културе у Чоки. На изложби која је отворена до краја  новембра приказане су 42 фотографије великог формата птица и животиња, овековечених објективом Гергељевог фотоапарата, насталих у последњих десет година. Гергељ је и председник Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, а имао је до сада више самосталних изложби фотографија, за које је добио међународна признања и награде.



Посебно је посвећен заштити угрожених птичијих врста са банатских слатина и водотокова - велике дропље, модровране и ветрушке, које доминирају на његовим фотографијама, али и очувању свих природних вредности. Гергељ ће у сарадњи са Културно образовним центром „Чока” и Основном школом „Јован Поповић” оквиру часова биологије на српском и мађарском језику одржати више предавања о природним вредностима слатина.



- Највише слатина које су специјална и веома драгоцена природна станишта за живи свет у Војводини има у Банату, јер је водни режим различит, па се на великом броју места због заслањености земљишта у пролеће задржава вода и стварају се мочваре које су прави рај за птице. На овим мочварама, пустарама и стаништима, птице селице се задржавају приликом пролећних и јесењих сеоба, јер за разлику од аграрних подручја, ова места су добри извори хране, а ту се у пролеће ради гнежђења и задржава велики број птица - наглашава Гергељ.



Банатске слатине су одмаралиште, гнездилиште и извор хране за птице. Гергељ додаје да се на влажним стаништима банатских слатина у великом броју налази црвеноноги прудник, гнезде се вивак и ретке врсте властелице, а код Чоке после више година уочено је 12 парова сабљарки, управо због тога што је у барама Чоканских копова ове године било довољно воде.



- Током јесени од почетка новембра током сеобе се на овим просторима задржавају ждралови, а у зависности од временских прилика остају све до јаких мразева, када настављају пут за Африку. Ждралови се највише задржавају на подручју специјалног резервата природе Слано копово код Новог Бечеја, али су присутни и на другим стаништима, где се преко дана хране на кукурузним пољима, где након бербе комбајнима остаје за њих довољно хране, а за ноћење безбедна места су им копови на слатинама - објашњава Гергељ. 



М. Митровић