UMESTO UTEHE ZBUNJENOST Kako prepoznati šta dete zaista oseća

Ipak, u nekim trenucima, posebno kada dete plače ili je uplašeno, roditelji izgovaraju rečenicu koja se čini bezazlenom: -Sve je u redu.

Uprkos dobrim namerama koje stoje iza nje, ova rečenica može imati negativan uticaj na emocionalni razvoj deteta, upozorava stručnjakinja za roditeljstvo Rem Rouda.

-Roditelji žele da umire dete, da ga zaštite i pokažu da su tu, ali upravo ta rečenica može nenamerno izazvati štetu, objašnjava Rouda. Kada se detetove emocije umanjuju ovako generalizovanom utehom, ono može početi da sumnja u ono što oseća, što dugoročno može dovesti do problema sa prepoznavanjem i izražavanjem emocija.

Deca kojoj se često govori "sve je u redu" dok su očigledno uznemirena, doživljavaju nesklad između svog unutrašnjeg doživljaja i roditeljske poruke. Taj nesklad poznat kao kognitivna disonanca može da ih nauči da ignorišu ili potiskuju svoje emocije, umesto da ih razumeju i nauče da ih konstruktivno regulišu.

Rouda ističe da emocije treba da imaju prirodan tok i da dete mora da ih oseti i obradi, a ne da im se „preseče put“ brzom utehom. "Utešiti dete ne znači ignorisati njegovu emociju," kaže ona.

Stručnjaci predlažu da se emocije deteta priznaju i da mu se pruži prostor da ih izrazi:

„Verujem ti.“

„Ovde sam uz tebe.“

„Ne moraš odmah da budeš dobro.“

Takođe, korisno je imenovati detetove emocije kako bi ih ono lakše prepoznalo i razumelo:

„Izgleda mi kao da se osećaš tužno/uplašeno/povređeno.“

„Taj pad je izgledao baš strašno, razumem zašto si se uplašio.“

Ovaj pristup ne samo da pomaže deci da razviju emocionalnu inteligenciju, već i jača njihovu otpornost i sposobnost da se kasnije samostalno nose sa izazovnim situacijama.

Na kraju, Rouda poručuje: 

-Roditelji ne treba da se krive svi ponekad pogrešimo u trenutku. Ali važno je da budemo svesni kako naše reči oblikuju emocionalni svet naše dece.