NE VERUJTE SVOJIM OČIMA Kad veštačka inteligencija kreira stvarnost SVE ŠTO VIDITE MOŽE BITI LAŽ

Video zapisi, fotografije i glasovi kreirani pomoću veštačke inteligencije postali su toliko uverljivi da prosečan gledalac sve teže može da proceni da li je ono što gleda stvarno ili lažno. Upravo ta sposobnost kreiranja „savršeno istinite” stvarnosti predstavlja veliku opasnost kada je reč o širenju lažnih vesti. Tako je krajem 2023. javnost uzburkala pojava „Kanala 1”, prvog medijskog kanala čiji su reporteri i prezenteri vesti u potpunosti stvorene pomoću veštačke inteligencije - od izgleda i glasa do načina govora. Pored takvih pojava, sve češće se na internetu pojavljuju i tzv. dipfejk (deepfake) video snimci, poput onog sa glumcem Morganom Frimanom, koji izgleda toliko uverljivo da postavlja ozbiljna pitanja o tome šta uopšte znači  „stvarnost” u digitalnom dobu. Ulazimo u eru sintetičke realnosti, u kojoj granica između istine i obmane postaje sve tanja, a posledice mogu biti daleko ozbiljnije od same tehnološke fascinacije.

Revolucija informativnih programa

Zamislite da uključite televizor i gledate informativnu emisiju. Vesti vam prenosi voditelj ozbiljnog izraza lica, savršene dikcije i ubedljivog glasa. Deluje profesionalno, sigurno, kao da je dugo godina pred kamerama. A onda saznate da ta osoba ne postoji. Nije novinar, nije ni glumac, a nije ni čovek. To je potpuno veštački stvoren lik, proizvod najnovijih dostignuća veštačke inteligencije. To je produkt „Kanala 1”, prvog potpuno veštački generisanog informativnog kanala koji je pokrenut krajem 2023. u Los Anđelesu. 

Iza projekta stoje Adam Mosam, tehnološki preduzetnik, i Skot Zabielski, televizijski reditelj. Njihov cilj je bio da naprave kanal vesti u kojem sve, od novinara do scenografije, stvara veštačka inteligencija. Ovaj kanal funkcioniše tako što koristi proverene izvore informacija - novinske agencije, zvanične podatke, licencirane servise - ali ono što gledalac vidi je potpuno digitalizovano. Vesti ne prenose stvarni ljudi, već digitalni voditelji čiji su izgled, pokreti, glasovi i izrazi lica generisani pomoću naprednih modela veštačke inteligencije. Ovi „novinari” izgledaju gotovo kao stvarni, te imaju prirodne pokrete, pokazuju emocije i govore više jezika. Sadržaj koji izgovaraju kreira se pomoću velikih jezičkih modela, a scenariji prolaze kroz uređivačku proveru. Kada nema stvarnog snimka sa terena, prikazuju se realistične, ali AI-generisane ilustracije, što dodatno zamagljuje granicu između stvarnosti i simulacije.

Kada vesti znaju šta volite

Ono što kanal posebno izdvaja jeste ideja o personalizovanim vestima. Njihov plan je da korisnicima isporučuju sadržaj prilagođen njihovim interesovanjima - baš kao što Spotifaj preporučuje pesme ili Tiktok video-klipove. Svako bi dobijao sopstveni dnevnik vesti, vođen sopstvenim AI-voditeljem, koji se svakodnevno menja u skladu s korisnikovim digitalnim navikama. Na prvi pogled, ovo deluje kao savršen odgovor na prezasićenost informacijama i pad pažnje savremenog gledaoca. Međutim, upravo tu počinje kontroverza. 

Između informisanja i manipulacije

Otkako je najavljen i lansiran, „Kanal 1” izazvao je burne reakcije. Dok jedni u ovom konceptu vide budućnost novinarstva, koja će da bude brža, jeftinija i dostupnija,  drugi su zabrinuti. Stručnjaci upozoravaju da će ovakvi sistemi dodatno otežati razlikovanje stvarnih i lažnih vesti. AI voditelji ne greše, ne umaraju se i nikada ne zaboravljaju tekst, ali ono što govore i prikazuju može biti savršeno lažna konstrukcija, upakovana u uverljivu formu. Adam Mosam tvrdi da je njihov cilj da vesti učine dostupnijima i da iskoriste moć veštačke inteligencije kako bi informisanje bilo efikasnije i tačnije. On tvrdi da AI ne služi za obmanu, već kao alat za bolju organizaciju i prikazivanje sadržaja, uz uverljive vizuelne elemente koji privlače pažnju korisnika. Međutim, mnogi se pitaju – šta ako ovakva tehnologija padne u pogrešne ruke i šta ako neko iskoristi generisane novinare da širi dezinformacije, propagandu ili politički uticaj?

Sve što znate može biti laž

Sve je više video-snimaka koji potvrđuju koliko je danas teško razaznati šta je stvarno, a šta generisano uz pomoć veštačke inteligencije. Granica između autentičnih izjava i digitalno konstruisanih poruka postaje sve nejasnija, a javnost sve češće biva dovedena u zabludu. Jedan od najupečatljivijih primera takve manipulacije jeste viralni snimak čuvenog glumca Morgana Frimana.

Naime, internetom se širio video u kojem legendarni glumac izgovara ozbiljne rečenice o prirodi stvarnosti, slobodi mišljenja i opasnostima savremenih tehnologija. Video je postao viralan zbog upečatljivog tona i poznatog glasa, ali i zbog uznemirujuće poruke: „Ono što gledate nije stvarnost. Ja nisam stvaran.” Međutim, ono što je još uznemirujuće jeste činjenica da Friman taj video nikada nije snimio. Reč je o vešto urađenom dipfejk zapisu, koji je pokazao koliko granice između istine i manipulacije postaju sve tanje. U videu, „Friman” govori: „Ja nisam Morgan Friman, i ono što vidite nije stvarno - bar ne u savremenom smislu te reči. Šta ako bih vam rekao da nisam čak ni ljudsko biće - da li biste mi poverovali? Šta je vaša percepcija stvarnosti? Da li je to sposobnost da uhvatimo, obradimo i razumemo informacije koje naša čula primaju? Ako možete nešto da vidite, čujete, okusite ili pomirišete - da li to znači da je stvarno? Ili je stvarnost jednostavno sposobnost da nešto osetimo? Želeo bih da vas pozdravim i poželim vam dobrodošlicu u eru sintetičke stvarnosti.”

Svet u kojem je sve moguće

Sintetička realnost označava digitalno konstruisanu verziju stvarnosti, tj. prostor u kojem slike, zvukovi i ljudi mogu biti generisani pomoću veštačke inteligencije. Ona ne podrazumeva nužno laž, već mogućnost da se stvori nova „verzija” istine, često s namerom da zbuni, manipuliše ili zabavi. Iako je sam video delo umetničkog kolektiva koji se bavi granicama etike u digitalnim medijima, njegova viralnost je izazvala šok među mnogim korisnicima društvenih mreža. Mnogi su poverovali da je reč o pravoj izjavi Morgana Frimana, što je dodatno otvorilo raspravu o opasnostima dipfejk tehnologije, a naročito kada se koristi za imitiranje javnih ličnosti. Video je potegao pitanje koje današnje društvo ne može da ignoriše, a to je kako ćemo u budućnosti razlikovati stvarno od veštačkog i koliko ćemo moći da verujemo onome što gledamo, čujemo i delimo?