НЕ ВЕРУЈТЕ СВОЈИМ ОЧИМА Кад вештачка интелигенција креира стварност СВЕ ШТО ВИДИТЕ МОЖЕ БИТИ ЛАЖ

Видео записи, фотографије и гласови креирани помоћу вештачке интелигенције постали су толико уверљиви да просечан гледалац све теже може да процени да ли је оно што гледа стварно или лажно. Управо та способност креирања „савршено истините” стварности представља велику опасност када је реч о ширењу лажних вести. Тако је крајем 2023. јавност узбуркала појава „Канала 1”, првог медијског канала чији су репортери и презентери вести у потпуности створене помоћу вештачке интелигенције - од изгледа и гласа до начина говора. Поред таквих појава, све чешће се на интернету појављују и тзв. дипфејк (deepfake) видео снимци, попут оног са глумцем Морганом Фриманом, који изгледа толико уверљиво да поставља озбиљна питања о томе шта уопште значи  „стварност” у дигиталном добу. Улазимо у еру синтетичке реалности, у којој граница између истине и обмане постаје све тања, а последице могу бити далеко озбиљније од саме технолошке фасцинације.

Револуција информативних програма

Замислите да укључите телевизор и гледате информативну емисију. Вести вам преноси водитељ озбиљног израза лица, савршене дикције и убедљивог гласа. Делује професионално, сигурно, као да је дуго година пред камерама. А онда сазнате да та особа не постоји. Није новинар, није ни глумац, а није ни човек. То је потпуно вештачки створен лик, производ најновијих достигнућа вештачке интелигенције. То је продукт „Канала 1”, првог потпуно вештачки генерисаног информативног канала који је покренут крајем 2023. у Лос Анђелесу. 

Иза пројекта стоје Адам Мосам, технолошки предузетник, и Скот Забиелски, телевизијски редитељ. Њихов циљ је био да направе канал вести у којем све, од новинара до сценографије, ствара вештачка интелигенција. Овај канал функционише тако што користи проверене изворе информација - новинске агенције, званичне податке, лиценциране сервисе - али оно што гледалац види је потпуно дигитализовано. Вести не преносе стварни људи, већ дигитални водитељи чији су изглед, покрети, гласови и изрази лица генерисани помоћу напредних модела вештачке интелигенције. Ови „новинари” изгледају готово као стварни, те имају природне покрете, показују емоције и говоре више језика. Садржај који изговарају креира се помоћу великих језичких модела, а сценарији пролазе кроз уређивачку проверу. Када нема стварног снимка са терена, приказују се реалистичне, али АИ-генерисане илустрације, што додатно замагљује границу између стварности и симулације.

Када вести знају шта волите

Оно што канал посебно издваја јесте идеја о персонализованим вестима. Њихов план је да корисницима испоручују садржај прилагођен њиховим интересовањима - баш као што Спотифај препоручује песме или Тикток видео-клипове. Свако би добијао сопствени дневник вести, вођен сопственим АИ-водитељем, који се свакодневно мења у складу с корисниковим дигиталним навикама. На први поглед, ово делује као савршен одговор на презасићеност информацијама и пад пажње савременог гледаоца. Међутим, управо ту почиње контроверза. 

Између информисања и манипулације

Откако је најављен и лансиран, „Канал 1” изазвао је бурне реакције. Док једни у овом концепту виде будућност новинарства, која ће да буде бржа, јефтинија и доступнија,  други су забринути. Стручњаци упозоравају да ће овакви системи додатно отежати разликовање стварних и лажних вести. АИ водитељи не греше, не умарају се и никада не заборављају текст, али оно што говоре и приказују може бити савршено лажна конструкција, упакована у уверљиву форму. Адам Мосам тврди да је њихов циљ да вести учине доступнијима и да искористе моћ вештачке интелигенције како би информисање било ефикасније и тачније. Он тврди да АИ не служи за обману, већ као алат за бољу организацију и приказивање садржаја, уз уверљиве визуелне елементе који привлаче пажњу корисника. Међутим, многи се питају – шта ако оваква технологија падне у погрешне руке и шта ако неко искористи генерисане новинаре да шири дезинформације, пропаганду или политички утицај?

Све што знате може бити лаж

Све је више видео-снимака који потврђују колико је данас тешко разазнати шта је стварно, а шта генерисано уз помоћ вештачке интелигенције. Граница између аутентичних изјава и дигитално конструисаних порука постаје све нејаснија, а јавност све чешће бива доведена у заблуду. Један од најупечатљивијих примера такве манипулације јесте вирални снимак чувеног глумца Моргана Фримана.

Наиме, интернетом се ширио видео у којем легендарни глумац изговара озбиљне реченице о природи стварности, слободи мишљења и опасностима савремених технологија. Видео је постао виралан због упечатљивог тона и познатог гласа, али и због узнемирујуће поруке: „Оно што гледате није стварност. Ја нисам стваран.” Међутим, оно што је још узнемирујуће јесте чињеница да Фриман тај видео никада није снимио. Реч је о вешто урађеном дипфејк запису, који је показао колико границе између истине и манипулације постају све тање. У видеу, „Фриман” говори: „Ја нисам Морган Фриман, и оно што видите није стварно - бар не у савременом смислу те речи. Шта ако бих вам рекао да нисам чак ни људско биће - да ли бисте ми поверовали? Шта је ваша перцепција стварности? Да ли је то способност да ухватимо, обрадимо и разумемо информације које наша чула примају? Ако можете нешто да видите, чујете, окусите или помиришете - да ли то значи да је стварно? Или је стварност једноставно способност да нешто осетимо? Желео бих да вас поздравим и пожелим вам добродошлицу у еру синтетичке стварности.”

Свет у којем је све могуће

Синтетичка реалност означава дигитално конструисану верзију стварности, тј. простор у којем слике, звукови и људи могу бити генерисани помоћу вештачке интелигенције. Она не подразумева нужно лаж, већ могућност да се створи нова „верзија” истине, често с намером да збуни, манипулише или забави. Иако је сам видео дело уметничког колектива који се бави границама етике у дигиталним медијима, његова виралност је изазвала шок међу многим корисницима друштвених мрежа. Многи су поверовали да је реч о правој изјави Моргана Фримана, што је додатно отворило расправу о опасностима дипфејк технологије, а нарочито када се користи за имитирање јавних личности. Видео је потегао питање које данашње друштво не може да игнорише, а то је како ћемо у будућности разликовати стварно од вештачког и колико ћемо моћи да верујемо ономе што гледамо, чујемо и делимо?