KOLIKO SU BEZBEDNE GRAĐEVINE U SRBIJI? Bolnica na Kamčatki ostala netaknuta tokom zemljotresa magnitude 8,8 EVO I ZAŠTO, A I KAKO JE KOD NAS

Dok se hirurzi, uprkos potresu, ne pomeraju ni milimetar i nastavljaju operaciju, mnogi su postavili isto pitanje: kako je zgrada ostala stabilna tokom potresa magnitude 8,8? Odgovor leži u inženjeringu – konkretno, u seizmičkom inženjeringu. 

U trenucima kada tlo podrhtava snagom koja menja pejzaž, a ljudi panično beže na ulice, jedan video iz operacione sale na ruskom poluostrvu Kamčatka obišao je svet. Na snimku se vidi hirurški tim koji mirno nastavlja operaciju, iako prostorija podrhtava više minuta – dok se napolju odigrava zemljotres magnitude 8,8. 

Doctors in Kamchatka kept calm during the powerful quake — and never stopped the surgery. 

The patient is doing well, according to the Health Ministry#China #Tsunami #Earthquake #Russia #Hawaii #Japan #Sismo #Temblor #Tsunamiwarning #揺れ #地震 pic.twitter.com/fWiVKfxNbt

— Chaudhary Parvez (@ChaudharyParvez) July 30, 2025

Na prvu loptu, svi su pomislili: kako su ti ljudi ostali pribrani? Ali još važnije pitanje jeste: kako je zgrada ostala netaknuta?

Pitali smo stručnjaka iz ove oblasti, Željka Žugića, koji već decenijama projektuje objekte otporne na zemljotrese, šta je ključno da bi jedna bolnica mogla da ostane ne samo netaknuta, već i potpuno funkcionalna u trenucima kada se tlo trese tolikom silinom. 

„Bolnice po mnogim kriterijumima nisu obični objekti. Ono što vidimo golim okom naizgled deluje isto kao kod bilo koje druge zgrade, međutim, statičari koji se bave projektovanjem znaju da, sa aspekta seizmičke zaštite, one spadaju u objekte prve kategorije, tj. njihovi temelji, stubovi, zidovi, međuspratne tavanice i ostali konstruktivni i nekonstruktivni elementi ne smeju se projektovati kao kod ‘običnih’ objekata“, kaže Žugić za Gradnja.rs. 

Tri ključna faktora otpornosti

Kako dalje za Gradnju otkriva naš sagovornik, da bi bolnica poput one na Kamčatki izdržala ovako razoran zemljotres i da ne dođe ni do kakvog oštećenja koje bi ugrozilo njihovu funkciju, potrebno je ispuniti nekoliko ključnih preduslova: 

Odabir lokacije i analiza rizika

„Sprovodi se kroz adekvatna geofizička istraživanja i geodinamičke proračune seizmičkog hazarda na konkretnoj mikrolokaciji“, kaže Žugić.

Sistem temeljenja (fundiranja)

„Ovo je veoma važan faktor, jer zemljotres ne dolazi iz ‘vazduha’, već se seizmičke sile upravo preko temelja prenose na ostatak konstrukcije“, dodaje on.

Odabir konstruktivnog sistema i konstrukcijskih detalja

„Ovaj segment predstavlja najmanju nepoznanicu za sve konstruktore koji se bave zemljotresnim inženjerstvom“, zaključuje Željko Žugić.

Svaki element konstrukcije, od stubova do spojeva, mora biti osmišljen tako da izdrži ekstremne horizontalne sile koje zemljotres generiše. A u idealnim uslovima koristi se i dinamička analiza interakcije tla i konstrukcije, koja omogućava tačno predviđanje ponašanja zgrade u slučaju zemljotresa. 

A kako je u Srbiji?

U domaćoj praksi, projektovanje se najčešće svodi na ispunjenje minimalnih zahteva iz Evrokoda 8 – odnosno gore navedene tri stavke – bez primene naprednijih analiza. 

Do sada su, prema Žugićevim saznanjima, samo dva privatna projekta u Beogradu – Marina Dorćol i Novi Minel (Galens) – koristila najviši nivo seizmičke analize. 

Kod javnih objekata, primena savremenih metoda gotovo da izostaje zbog rigidnog sistema javnih nabavki, koji i dalje favorizuje najjeftiniju ponudu, a ne najkvalitetnije tehničko rešenje. 

U kontekstu rastućeg seizmičkog rizika i klimatskih izazova, primer sa Kamčatke nas podseća: strukturalna otpornost nije luksuz, već preduslov za bezbedan i funkcionalan grad – naročito kada su u pitanju objekti od kojih zavise brojni životi.

(Gradnja.rs)