КОЛИКО СУ БЕЗБЕДНЕ ГРАЂЕВИНЕ У СРБИЈИ? Болница на Камчатки остала нетакнута током земљотреса магнитуде 8,8 ЕВО И ЗАШТО, А И КАКО ЈЕ КОД НАС

Док се хирурзи, упркос потресу, не померају ни милиметар и настављају операцију, многи су поставили исто питање: како је зграда остала стабилна током потреса магнитуде 8,8? Одговор лежи у инжењерингу – конкретно, у сеизмичком инжењерингу. 

У тренуцима када тло подрхтава снагом која мења пејзаж, а људи панично беже на улице, један видео из операционе сале на руском полуострву Камчатка обишао је свет. На снимку се види хируршки тим који мирно наставља операцију, иако просторија подрхтава више минута – док се напољу одиграва земљотрес магнитуде 8,8. 

Doctors in Kamchatka kept calm during the powerful quake — and never stopped the surgery. 

The patient is doing well, according to the Health Ministry#China #Tsunami #Earthquake #Russia #Hawaii #Japan #Sismo #Temblor #Tsunamiwarning #揺れ #地震 pic.twitter.com/fWiVKfxNbt

— Chaudhary Parvez (@ChaudharyParvez) July 30, 2025

На прву лопту, сви су помислили: како су ти људи остали прибрани? Али још важније питање јесте: како је зграда остала нетакнута?

Питали смо стручњака из ове области, Жељка Жугића, који већ деценијама пројектује објекте отпорне на земљотресе, шта је кључно да би једна болница могла да остане не само нетакнута, већ и потпуно функционална у тренуцима када се тло тресе толиком силином. 

„Болнице по многим критеријумима нису обични објекти. Оно што видимо голим оком наизглед делује исто као код било које друге зграде, међутим, статичари који се баве пројектовањем знају да, са аспекта сеизмичке заштите, оне спадају у објекте прве категорије, тј. њихови темељи, стубови, зидови, међуспратне таванице и остали конструктивни и неконструктивни елементи не смеју се пројектовати као код ‘обичних’ објеката“, каже Жугић за Gradnja.rs. 

Три кључна фактора отпорности

Како даље за Градњу открива наш саговорник, да би болница попут оне на Камчатки издржала овако разоран земљотрес и да не дође ни до каквог оштећења које би угрозило њихову функцију, потребно је испунити неколико кључних предуслова: 

Одабир локације и анализа ризика

„Спроводи се кроз адекватна геофизичка истраживања и геодинамичке прорачуне сеизмичког хазарда на конкретној микролокацији“, каже Жугић.

Систем темељења (фундирања)

„Ово је веома важан фактор, јер земљотрес не долази из ‘ваздуха’, већ се сеизмичке силе управо преко темеља преносе на остатак конструкције“, додаје он.

Одабир конструктивног система и конструкцијских детаља

„Овај сегмент представља најмању непознаницу за све конструкторе који се баве земљотресним инжењерством“, закључује Жељко Жугић.

Сваки елемент конструкције, од стубова до спојева, мора бити осмишљен тако да издржи екстремне хоризонталне силе које земљотрес генерише. А у идеалним условима користи се и динамичка анализа интеракције тла и конструкције, која омогућава тачно предвиђање понашања зграде у случају земљотреса. 

А како је у Србији?

У домаћој пракси, пројектовање се најчешће своди на испуњење минималних захтева из Еврокода 8 – односно горе наведене три ставке – без примене напреднијих анализа. 

До сада су, према Жугићевим сазнањима, само два приватна пројекта у Београду – Марина Дорћол и Нови Минел (Галенс) – користила највиши ниво сеизмичке анализе. 

Код јавних објеката, примена савремених метода готово да изостаје због ригидног система јавних набавки, који и даље фаворизује најјефтинију понуду, а не најквалитетније техничко решење. 

У контексту растућег сеизмичког ризика и климатских изазова, пример са Камчатке нас подсећа: структурална отпорност није луксуз, већ предуслов за безбедан и функционалан град – нарочито када су у питању објекти од којих зависе бројни животи.

(Gradnja.rs)