DNEVNIK U SILBAŠU Otkrivamo zašto sve više Novosađana bira ovo bajkovito mesto OVDE DOMAĆINI UMESTO FABRIKA PODIŽU ZASADE

A bili ste jedan od 5.800 vozača koji na dnevnom nivou prođu kroz ovo mesto koje pripada opštini Bačka Palanka. Naravno, to ne važi ukoliko ste skrenuli ka centru i tuda se provozali i upoznali selo u najlepšem i najušuškanijem izdanju – počevši do parka, zgrade Mesne zajednice, Pošte, Lovačkog doma, pravoslavne crkve, škole, vrtića, fudbalskog terena, evangelističke crkve...

– Mnogi stanovncii Novog Sada i naše okoline se odlučuju da kupe kuću baš u Silbašu, iako su nekretnine drastično poskupele, čak i za 300 odsto – kaže predsednik Saveta MZ Silbaš Milan Kraguljac, dodajući da iole pristojna kuća ne može da se kupi za manje od 40.000 evra. – Sve zavisi od kvaliteta, veličine kuće i okućnice, da li se nalazi na glavnom putu... Ali selo nam je poprilično živo, uvek se nešto dešava, ulažemo u infratsrukturu i to utiče na kvalitet života, ali i činjenicu da se ljudi doseljavaju.

Kad meštani slovačke nacionalnosti dođu u svoj rodni Silbaš na nekoliko meseci, onda ih bude u mestu baš kao što kaže poslednji popis – skoro 2.100. A kad je sezona odlaska, onda ih ostane oko 200 manje.

Naši meštani se uglavnom bave zemljoradnjom, ratare i poslednjih godina sve više uzgajaju luk i lubenicu. Imamo veoma plodnu zemlju, jednu od najboljih u Srbiji, a atar nam je baš velik. Uglavnom se seju pšenica, kukuruz, soja i ječam (Milan Kraguljac)

– Naši meštani se uglavnom bave zemljoradnjom, ratare i poslednjih godina sve više uzgajaju luk i lubenicu. Imamo veoma plodnu zemlju, jednu od najboljih u Srbiji, a atar nam je baš velik. 

Uglavnom se seju pšenica, kukuruz, soja i ječam. Imamo manje zasade jabuka, dok su nam se šljive zadržale samo ispred kuća – priča naš sagovornik, pojašnjavajući da se u Silbašu pije rakija od kajsije, dunje i kruške.

Ko zaista ne želi da radi, taj i ne radi. Bar tako tvrdi Kraguljac, nabrajajući brojne fa-brike i firme koje postoje u Bačkoj Palanci, Bačkom Petrovcu, ali i Novom Sadu do kog ima oko pola sata vožnje.

– U Silbašu su uvek živeli domaćini koji su podizali zasade, pa nisu imali potrebe da podižu fabrike – jasan je predsednik sela.

U prilog sve kvalitetnijem životu u ovom mestu govore i investicije koje su realizovali proteklih godina, kao i planovi koje imaju za naredni period. Tako su izgradili vrtić za 50 mališana, potpuno rehabilitovali Svetosavsku ulicu kojom prolazite na putu do Vrbasa, podigli su nove tribine uz fudbalski teren, izbušili su bunar na dubini od 270 metara, te sad imaju dva, a privode i kraju priključivanje na gas koji je razvučen po selu.

– Planiramo da napravimo semafor na uglu Svetosavske i Nikole Tesle, jer tuda nam dnevno prođe do 5.800 vozila. Radićemo i put do Pivnica, a u planu nam je i rekonstrukcija osnovne škole „Braća Novakov” koju pohađa oko 360 dece, zajedno sa đacima od petog do osmog razreda iz Paraga koji kod nas dolaze. Planiramo da sledeće godine i uložimo u park, jer smo uvideli da ljudi sve više vremena provode u njemu, tako da ćemo ga osvetliti i uraditi behaton – navodi Kraguljac.

Iako ne manjka aktivnosti u Silbašu – kako infrastrukturnih, tako i sportsko-kulturnih – ipak im nedostaje jedan KUD! Za sad meštani imaju priliku da se okupljaju oko lovačkog i(li) ribolovačkog udruženja, FK „Naša zvezda”, Aktiva žena „Silbaš”, DVD-a...

– Ove godine smo prvi put organizovali Ovca fest, gde smo imali 38 ekipa koje su se takmičile u kuvanju ovčjeg ali i ribljeg paprikaša. Planiramo da nam ovo postane još jedna tradicionalna manifestacija, pored „Čari višnje” i Turnira u malom fudbalu. Trudimo se da napravimo što bolji poslovni i životni ambijent u selu, kako bismo zadržali mlade – zaključuje predsednik Saveta MZ Silbaš Milan Kraguljac.

Vredne meštanke svakog četvrtka prodaju do 130 mekika na pijaci

Na predlog Mesne zajednice, sad već davne 2008. godine, osnovan je Aktiv žena „Silbaš” koji je u prvom naletu okupio 18 meštanki. Najpre su u Domu kulture dobile jednu prostoriju, a nešto kasnije još jednu, tako da i danas imaju na rapolaganju dve: kuhinjicu/kancelariju i etno sobu u kojoj čuvaju nošnje i razne antikvitete koji su karakteristični za srpsko-slovački suživot u selu.

– Sada nas ima deset, i najmlađa članica ima 56, a najstarija 77 godina – priča predsednica Aktiva Ana Lomen, napominjući da im je sve teže da privuku žene da se priključe i aktiviraju.

Ipak, bez obzira na to koliko ih je malo, iliti nedovoljno, i koliko god da je izazovno izgurati sve projekte koje zamisle, uključujući i tradicionlanu manifestaciju „Čari višnje”, žene iz Aktiva su uvek raspoložene za druženje i, što bi se reklo – akcijanje.

– Svakog četvrtka, kad je pijaca u selu, mi ispečemo do 130 mekika i sve ih prodamo – naglašava blagajnica Katka Šomođi, koja više voli da je oslovljavaju po krštenom imenu: Katarina. – Jedna mekika košta 60 dinara i bio bi haos kad bismo to prekinule. Imamo čak i stalne mušterije koje dođu ovde u hol da kupe.

Budući da nemaju adekvatan prostor za veća druženja, po potrebi se okupljaju u dvorištu Lovačkog doma (recimo kad organizuju „Čari višnje”, što je početkom juna) ili u zgradi Dobrovoljnog vatrogasnog društva (gde održavaju prela tokom zime). A kad nemaju aktivnosti u okviru udruženja, onda se sreću... pa, kad se sretnu.

– Prvu jutarnju kafu popijem sama. Pre nije bio najavljivanja kod komšinice, nego odeš, pokucaš i eto, a sad zoveš, da l’ je kući, da l’ je slobodna, da li mogu da dođem... Kad se setim, ranije je bilo više dece, igrali su se po ulici. Nije bilo televizora toliko, pa se komuniciralo. Kad su slobodni, svi izađu ispred kuće, žene sednu na klupu, muški rašire ćebe pa se kartaju. A sad ne vidiš komšiju i po mesec dana – naglašava Katka Šomođi, inače rođena Silbašanka.

Zato je Aktiv žena idealan ventil za meštanke, a kako se Ana Lomen priseća, jednom su napravile pauzu s okupljanjima, pa su shvatile da im nedostaje povod da izađu iz kuće!