ДНЕВНИК У СИЛБАШУ Откривамо зашто све више Новосађана бира ово бајковито место ОВДЕ ДОМАЋИНИ УМЕСТО ФАБРИКА ПОДИЖУ ЗАСАДЕ

А били сте један од 5.800 возача који на дневном нивоу прођу кроз ово место које припада општини Бачка Паланка. Наравно, то не важи уколико сте скренули ка центру и туда се провозали и упознали село у најлепшем и најушушканијем издању – почевши до парка, зграде Месне заједнице, Поште, Ловачког дома, православне цркве, школе, вртића, фудбалског терена, евангелистичке цркве...

– Многи становнции Новог Сада и наше околине се одлучују да купе кућу баш у Силбашу, иако су некретнине драстично поскупеле, чак и за 300 одсто – каже председник Савета МЗ Силбаш Милан Крагуљац, додајући да иоле пристојна кућа не може да се купи за мање од 40.000 евра. – Све зависи од квалитета, величине куће и окућнице, да ли се налази на главном путу... Али село нам је поприлично живо, увек се нешто дешава, улажемо у инфратсруктуру и то утиче на квалитет живота, али и чињеницу да се људи досељавају.

Кад мештани словачке националности дођу у свој родни Силбаш на неколико месеци, онда их буде у месту баш као што каже последњи попис – скоро 2.100. А кад је сезона одласка, онда их остане око 200 мање.

Наши мештани се углавном баве земљорадњом, ратаре и последњих година све више узгајају лук и лубеницу. Имамо веома плодну земљу, једну од најбољих у Србији, а атар нам је баш велик. Углавном се сеју пшеница, кукуруз, соја и јечам (Милан Крагуљац)

– Наши мештани се углавном баве земљорадњом, ратаре и последњих година све више узгајају лук и лубеницу. Имамо веома плодну земљу, једну од најбољих у Србији, а атар нам је баш велик. 

Углавном се сеју пшеница, кукуруз, соја и јечам. Имамо мање засаде јабука, док су нам се шљиве задржале само испред кућа – прича наш саговорник, појашњавајући да се у Силбашу пије ракија од кајсије, дуње и крушке.

Ко заиста не жели да ради, тај и не ради. Бар тако тврди Крагуљац, набрајајући бројне фа-брике и фирме које постоје у Бачкој Паланци, Бачком Петровцу, али и Новом Саду до ког има око пола сата вожње.

– У Силбашу су увек живели домаћини који су подизали засаде, па нису имали потребе да подижу фабрике – јасан је председник села.

У прилог све квалитетнијем животу у овом месту говоре и инвестиције које су реализовали протеклих година, као и планови које имају за наредни период. Тако су изградили вртић за 50 малишана, потпуно рехабилитовали Светосавску улицу којом пролазите на путу до Врбаса, подигли су нове трибине уз фудбалски терен, избушили су бунар на дубини од 270 метара, те сад имају два, а приводе и крају прикључивање на гас који је развучен по селу.

– Планирамо да направимо семафор на углу Светосавске и Николе Тесле, јер туда нам дневно прође до 5.800 возила. Радићемо и пут до Пивница, а у плану нам је и реконструкција основне школе „Браћа Новаков” коју похађа око 360 деце, заједно са ђацима од петог до осмог разреда из Парага који код нас долазе. Планирамо да следеће године и уложимо у парк, јер смо увидели да људи све више времена проводе у њему, тако да ћемо га осветлити и урадити бехатон – наводи Крагуљац.

Иако не мањка активности у Силбашу – како инфраструктурних, тако и спортско-културних – ипак им недостаје један КУД! За сад мештани имају прилику да се окупљају око ловачког и(ли) риболовачког удружења, ФК „Наша звезда”, Актива жена „Силбаш”, ДВД-а...

– Ове године смо први пут организовали Овца фест, где смо имали 38 екипа које су се такмичиле у кувању овчјег али и рибљег паприкаша. Планирамо да нам ово постане још једна традиционална манифестација, поред „Чари вишње” и Турнира у малом фудбалу. Трудимо се да направимо што бољи пословни и животни амбијент у селу, како бисмо задржали младе – закључује председник Савета МЗ Силбаш Милан Крагуљац.

Вредне мештанке сваког четвртка продају до 130 мекика на пијаци

На предлог Месне заједнице, сад већ давне 2008. године, основан је Актив жена „Силбаш” који је у првом налету окупио 18 мештанки. Најпре су у Дому културе добиле једну просторију, а нешто касније још једну, тако да и данас имају на раполагању две: кухињицу/канцеларију и етно собу у којој чувају ношње и разне антиквитете који су карактеристични за српско-словачки суживот у селу.

– Сада нас има десет, и најмлађа чланица има 56, а најстарија 77 година – прича председница Актива Ана Ломен, напомињући да им је све теже да привуку жене да се прикључе и активирају.

Ипак, без обзира на то колико их је мало, илити недовољно, и колико год да је изазовно изгурати све пројекте које замисле, укључујући и традиционлану манифестацију „Чари вишње”, жене из Актива су увек расположене за дружење и, што би се рекло – акцијање.

– Сваког четвртка, кад је пијаца у селу, ми испечемо до 130 мекика и све их продамо – наглашава благајница Катка Шомођи, која више воли да је ословљавају по крштеном имену: Катарина. – Једна мекика кошта 60 динара и био би хаос кад бисмо то прекинуле. Имамо чак и сталне муштерије које дођу овде у хол да купе.

Будући да немају адекватан простор за већа дружења, по потреби се окупљају у дворишту Ловачког дома (рецимо кад организују „Чари вишње”, што је почетком јуна) или у згради Добровољног ватрогасног друштва (где одржавају прела током зиме). А кад немају активности у оквиру удружења, онда се срећу... па, кад се сретну.

– Прву јутарњу кафу попијем сама. Пре није био најављивања код комшинице, него одеш, покуцаш и ето, а сад зовеш, да л’ је кући, да л’ је слободна, да ли могу да дођем... Кад се сетим, раније је било више деце, играли су се по улици. Није било телевизора толико, па се комуницирало. Кад су слободни, сви изађу испред куће, жене седну на клупу, мушки рашире ћебе па се картају. А сад не видиш комшију и по месец дана – наглашава Катка Шомођи, иначе рођена Силбашанка.

Зато је Актив жена идеалан вентил за мештанке, а како се Ана Ломен присећа, једном су направиле паузу с окупљањима, па су схватиле да им недостаје повод да изађу из куће!