INTERVJU: ANDRIJA DANIČIĆ, GLUMAC I DEČJI DRAMSKI PEDAGOG Spajamo ekologiju i kulturu u praktičnu lekciju
Limenka teatar fest, koji se ove godine održava četvrti put, poseban je po tome što svake godine “putuje” u neko novo mesto, ali i po činjenici da u prvom planu ima pitanja ekologije i reciklaže.
Festivalske ulaznice nije moguće kupiti novcem, ali ćete na predstavu moći da dođete ako donesete barem pet iskorišćenih limenki za piće, koje će potom biti poslate na reciklažu. Nakon Novog Sada, Sombora i Kikinde, festival je stigao u Kruševac gde će biti održan od 3. do 7. septembra. Pored osnivača Novice i Valentine Pavličić, vredan deo festivalskog tima je i glumac Andrija Daničić, ovde zadužen za produkcioni segment događaja, ali koji je svojim dugogodišnjim radom za decu i sa decom mimo festivala svakako ostavio nenametljiv, ali značajan trag u u stvaralaštvu za najmlađe i njihovoj edukaciji.
Pozorištem za decu baviš se još od angažmana u Dječijem pozorištu Republike Srpske. Kako se kod tebe javila ta ljubav prema pozorišnom radu za decu i šta najviše voliš u ovom segmentu svoje karijere?
– Moj prvi profesionalni angažman bio je u Dječijem pozorištu Republike Srpske dok sam studirao glumu na Akademiji umjetnosti u Banjaluci. Kao studenti, dobili smo poziv da igramo u mjuziklu „Petar Pan” u režiji Juga Radivojevića — retka prilika već na drugoj godini, koju je odobrio naš profesor Vladimir Jevtović. Kolegijalna atmosfera i podrška tadašnjeg direktora Bjeloševića presudno su uticali da zavolim rad za decu. Ubrzo smo u istom pozorištu kolega Vlada Nićiforović i ja pripremali našu diplomsku predstavu „Zoološka priča” sa rediteljem Filipom Grinvaldom. Rad za decu je poseban: nema foliranja — ili jesi ili nisi. Deca nepogrešivo osećaju istinu na sceni, i baš to najviše volim i kao glumac i kao pedagog.
Koji glumački angažman za decu ti je posebno bio značajan?
– U sezoni 2024/25. radio sam muzičku predstavu „Igra snoviđenja“, po Andersenovoj bajci „Postojani olovni vojnik”. Za mene je to važna predstava i profesionalno i pedagoški: igram dve uloge — oca i Kapetana, a partneri su mi deca–glumci, moja učenica Magdalena Ivanović (12) iz studija glume Maska i Teodor Stjepanović (12) iz škole glume i govora Dadov. Pored glumačkih zadataka imao sam i odgovornost da im budem dostojan uzor na sceni i iza nje.
Posmatrano šire, a naravno i u kontekstu Limenka teatar festa – koliko se preko dece može uticati i na odrasle kao njihovu „pratnju“ u pozorištu?
– Mnogo. Radio sam na međunarodnom projektu Nevid Teatra iz Banjaluke gde smo pre svake predstave emitovali prvi animirani „pozorišni bonton” za decu i odrasle. Posle, a nekad i tokom predstava često sam slušao kako deca opominju roditelje da ne koriste telefon tokom predstave, da ne šuškaju, ne pričaju… Deca brzo usvajaju dobre navike — samo im to treba pokazati i predstaviti. Zato su ovakvi nesvakidašnji projekti poput Limenka teatar festa dragoceni: deca donesu prazne limenke, nauče da je to sirovina, a ne smeće, i za to dobiju ALU koine, kojima mogu da kupe ulaznice za pozorište i još mnogo toga. Tako spajamo ekologiju i kulturu u praktičnu lekciju koja, naravno, utiče i na odrasle.
Koliko dugo sarađuješ sa Novicom i Valentinom i da li si od početaka Limenka teatar festa uključen u organizaciju ove manifestacije? Koliko je izazovno, ili možda lako – raditi ovakav događaj?
– Novica je čuo je da sam producirao mjuzikl “Ljubav i moda” u Madlenianumu, pa je hteo da me upozna. Tako je sve počelo pre skoro dve godine. Upoznali smo se bolje na prošlogodišnjem Limenka Teatar Festa u Kikindi. Brzo smo shvatili da slično razmišljamo: pedantno, posvećeno i sa puno strasti prema pozorištu i muzici. Ove godine zajednički radimo do sada najveće izdanje u Kruševcu. Beskrajno je izazovno ogranizovati festival - da bi sve delovalo lako i teklo glatko.
Kako iz pozicije dečijeg dramskog pedagoga posmatraš koncept Limenka teatar festa?
– Ovaj festival je sjajan model neformalne edukacije: kroz valorizaciju limenke deca razumeju reciklažu i održivost, a onda uđu u pozorište i šire vidike temama koje nisu nužno ekološke. To je snažan ekološko-obrazovni podsticaj na početku školske godine.
Od 3. do 7. septembra biće održan Limenka teatar fest
S druge strane, na čemu je tebi lično akcenat u vlastitom pedagoškom radu s mladima?
– U pedagogiji insistiram na veštinama koje deci ostaju bez obzira na to da li će im gluma postati profesija, a to su: jasno izražavanje i artikulacija, slušanje partnera-sagovornika, reakcija, odnosno akcija u datom trenutku, odgovornost prema kolektivu i rad u grupi. Bez obzira čime se budu bavili u životu, želim da ih naučim da stanu iza toga što govore i što misle. Neki učenici studija glume Maska već jesu krenuli profesionalnim putem, ali i oni koji nisu, to znanje nose sa sobom.
Gde ovih dana – ili nekih neposrednih budućih – publika može da te gleda kao glumca? Da li planiraš i neke nove uloge na filmu ili u nekoj od televizijskih serija?
– Nastavljamo da igramo dečiju muzičku predstavu „Igra snoviđenja”, kao i predstavu „Upoznaj mog tatu” - moj prvi producentski poduhvat koji smo do sada odigrali 120 puta tokom proteklih deset godina. Radim na predstavi za svoj doktorski umetnički projekat na Fakultetu dramskih umetnosti i nadam se da ćemo tu predstavu izvoditi i nakon ispita - mislim da je tema koju obrađuje vrlo aktulena, naročito kod srednjoškolaca i studenata, a tiče se opsednutosti površnošću stvari i njihovim izgledom.
