ИНТЕРВЈУ: АНДРИЈА ДАНИЧИЋ, ГЛУМАЦ И ДЕЧЈИ ДРАМСКИ ПЕДАГОГ Спајамо екологију и културу у практичну лекцију

Фестивалске улазнице није могуће купити новцем, али ћете на представу моћи да дођете ако донесете барем пет искоришћених лименки за пиће, које ће потом бити послате на рециклажу. Након Новог Сада, Сомбора и Кикинде, фестивал је стигао у Крушевац где ће бити одржан од 3. до 7. септембра. Поред оснивача Новице и Валентине Павличић, вредан део фестивалског тима је и глумац Андрија Даничић, овде задужен за продукциони сегмент догађаја, али који је својим дугогодишњим радом за децу и са децом мимо фестивала свакако оставио ненаметљив, али значајан траг у у стваралаштву за најмлађе и њиховој едукацији.

Позориштем за децу бавиш се још од ангажмана у Дјечијем позоришту Републике Српске. Како се код тебе јавила та љубав према позоришном раду за децу и шта највише волиш у овом сегменту своје каријере?

– Мој први професионални ангажман био је у Дјечијем позоришту Републике Српске док сам студирао глуму на Академији умјетности у Бањалуци. Као студенти, добили смо позив да играмо у мјузиклу „Петар Пан” у режији Југа Радивојевића — ретка прилика већ на другој години, коју је одобрио наш професор Владимир Јевтовић. Колегијална атмосфера и подршка тадашњег директора Бјелошевића пресудно су утицали да заволим рад за децу. Убрзо смо у истом позоришту колега Влада Нићифоровић и ја припремали нашу дипломску представу „Зоолошка прича” са редитељем Филипом Гринвалдом. Рад за децу је посебан: нема фолирања — или јеси или ниси. Деца непогрешиво осећају истину на сцени, и баш то највише волим и као глумац и као педагог.

Који глумачки ангажман за децу ти је посебно био значајан?

– У сезони 2024/25. радио сам музичку представу „Игра сновиђења“, по Андерсеновој бајци „Постојани оловни војник”. За мене је то важна представа и професионално и педагошки: играм две улоге — оца и Капетана, а партнери су ми деца–глумци, моја ученица Магдалена Ивановић (12) из студија глуме Маска и Теодор Стјепановић (12) из школе глуме и говора Дадов. Поред глумачких задатака имао сам и одговорност да им будем достојан узор на сцени и иза ње.

Посматрано шире, а наравно и у контексту Лименка театар феста – колико се преко деце може утицати и на одрасле као њихову „пратњу“ у позоришту?

– Много. Радио сам на међународном пројекту Невид Театра из Бањалуке где смо пре сваке представе емитовали први анимирани „позоришни бонтон” за децу и одрасле. После, а некад и током представа често сам слушао како деца опомињу родитеље да не користе телефон током представе, да не шушкају, не причају… Деца брзо усвајају добре навике — само им то треба показати и представити. Зато су овакви несвакидашњи пројекти попут Лименка театар феста драгоцени: деца донесу празне лименке, науче да је то сировина, а не смеће, и за то добију АЛУ коине, којима могу да купе улазнице за позориште и још много тога. Тако спајамо екологију и културу у практичну лекцију која, наравно, утиче и на одрасле.

Колико дуго сарађујеш са Новицом и Валентином и да ли си од почетака Лименка театар феста укључен у организацију ове манифестације? Колико је изазовно, или можда лако – радити овакав догађај?

– Новица је чуо је да сам продуцирао мјузикл “Љубав и мода” у Мадлениануму, па је хтео да ме упозна. Тако је све почело пре скоро две године. Упознали смо се боље на прошлогодишњем Лименка Театар Феста у Кикинди. Брзо смо схватили да слично размишљамо: педантно, посвећено и са пуно страсти према позоришту и музици. Ове године заједнички радимо до сада највеће издање у Крушевцу. Бескрајно је изазовно огранизовати фестивал - да би све деловало лако и текло глатко. 

Како из позиције дечијег драмског педагога посматраш концепт Лименка театар феста? 

– Овај фестивал је сјајан модел неформалне едукације: кроз валоризацију лименке деца разумеју рециклажу и одрживост, а онда уђу у позориште и шире видике темама које нису нужно еколошке. То је снажан еколошко-образовни подстицај на почетку школске године.

Од 3. до 7. септембра биће одржан Лименка театар фест

С друге стране, на чему је теби лично акценат у властитом педагошком раду с младима?

– У педагогији инсистирам на вештинама које деци остају без обзира на то да ли ће им глума постати професија, а то су: јасно изражавање и артикулација, слушање партнера-саговорника, реакција, односно акција у датом тренутку, одговорност према колективу и рад у групи. Без обзира чиме се буду бавили у животу, желим да их научим да стану иза тога што говоре и што мисле. Неки ученици студија глуме Маска већ јесу кренули професионалним путем, али и они који нису, то знање носе са собом.

Где ових дана – или неких непосредних будућих – публика може да те гледа као глумца? Да ли планираш и неке нове улоге на филму или у некој од телевизијских серија? 

– Настављамо да играмо дечију музичку представу „Игра сновиђења”, као и представу „Упознај мог тату” - мој први продуцентски подухват који смо до сада одиграли 120 пута током протеклих десет година. Радим на представи за свој докторски уметнички пројекат на Факултету драмских уметности и надам се да ћемо ту представу изводити и након испита - мислим да је тема коју обрађује врло актулена, нарочито код средњошколаца и студената, а тиче се опседнутости површношћу ствари и њиховим изгледом.