MAKEDONCI BEZ OVOGA NE ULAZE U ZIMU Svilenkasta struktura i bogat miris čine malidžano draguljem iz špajza
Makedonci znaju da nema prave zime bez ajvara, ali pored crvenog postoji i beli ajvar koji zovu malidžano. Njegov ukus je kremast, blag, a opet snažan, sa onom notom pečenih paprika i patlidžana koja vraća u detinjstvo.
Malidžano se uvek spremao u jesen, u dvorištima punim dima, uz priču, pesmu i obavezno kušanje na kriški vrućeg hleba.
Sastojci za originalni recept:
10 kg belih paprika babura
5 kg patlidžana
1 l suncokretovog ulja
200 g belog luka
so po ukusu
po želji malo sirćeta.
Kako se pravi
Paprike se peku dok potpuno ne omekšaju i dok im kožica ne potamni. Zatim se stavljaju u posudu ili kesu da se potpare, pa se lako gule i čiste od semena i peteljki. Patlidžani se peku na isti način i pripremaju zajedno sa paprikama.
Oljušteno povrće se melje ili sitno secka. Sve ide u veliki lonac, dodaje se so i sitno seckani beli luk, pa se smesa kuva polako, na tihoj vatri. Ulje se uliva postepeno, u tankom mlazu, sve dok masa ne postane gusta, sjajna i kremasta. To je trenutak kada malidžano dobija svoj prepoznatljiv ukus.
Kako se čuva
Dok je još vruć, malidžano se sipa u sterilisane tegle. Na vrh svake tegle stavlja se tanak sloj ulja da bi se sprečilo kvarenje. Tegle se zatvaraju, okreću naopako i ostavljaju pod ćebetom da se ohlade. Tako spremljen malidžano može da traje mesecima, a ukus mu postaje još intenzivniji kako vreme prolazi.
Najlepši je na kriški svežeg hleba, ali se savršeno slaže i sa sirom, suhomesnatim proizvodima ili pečenim mesom. Njegova svilenkasta struktura i bogat miris čine ga draguljem zimnice.
Malidžano nije samo namaz, to je deo tradicije i ritual koji okuplja porodicu i čuva duh starinskog kuvanja.
