МАКЕДОНЦИ БЕЗ ОВОГА НЕ УЛАЗЕ У ЗИМУ Свиленкаста структура и богат мирис чине малиџано драгуљем из шпајза
Македонци знају да нема праве зиме без ајвара, али поред црвеног постоји и бели ајвар који зову малиџано. Његов укус је кремаст, благ, а опет снажан, са оном нотом печених паприка и патлиџана која враћа у детињство.
Малиџано се увек спремао у јесен, у двориштима пуним дима, уз причу, песму и обавезно кушање на кришки врућег хлеба.
Састојци за оригинални рецепт:
10 кг белих паприка бабура
5 кг патлиџана
1 л сунцокретовог уља
200 г белог лука
со по укусу
по жељи мало сирћета.
Како се прави
Паприке се пеку док потпуно не омекшају и док им кожица не потамни. Затим се стављају у посуду или кесу да се потпаре, па се лако гуле и чисте од семена и петељки. Патлиџани се пеку на исти начин и припремају заједно са паприкама.
Ољуштено поврће се меље или ситно сецка. Све иде у велики лонац, додаје се со и ситно сецкани бели лук, па се смеса кува полако, на тихој ватри. Уље се улива постепено, у танком млазу, све док маса не постане густа, сјајна и кремаста. То је тренутак када малиџано добија свој препознатљив укус.
Како се чува
Док је још врућ, малиџано се сипа у стерилисане тегле. На врх сваке тегле ставља се танак слој уља да би се спречило кварење. Тегле се затварају, окрећу наопако и остављају под ћебетом да се охладе. Тако спремљен малиџано може да траје месецима, а укус му постаје још интензивнији како време пролази.
Најлепши је на кришки свежег хлеба, али се савршено слаже и са сиром, сухомеснатим производима или печеним месом. Његова свиленкаста структура и богат мирис чине га драгуљем зимнице.
Малиџано није само намаз, то је део традиције и ритуал који окупља породицу и чува дух старинског кувања.
