JEZIKOMANIJA: Jabuke zru, a mleko vri
U srpskom jeziku postoji grupa glagola koja na prvi pogled deluje neobično i „tvrdoglavo”. To su glagoli tipa ZRETI, VRETI, VRITI i njima srodni.
Na njih posebno treba obratiti pažnju kad se menjaju u prezentu, jer se tu krije niz izuzetaka.
Osnovno pravilo glasi: glagoli koji u infinitivu imaju nastavak -eti često u prezentu dobijaju oblik -im ili -iš, ali ne uvek. Kod glagola ZRETI (dozrevati) dobijamo: ja zrim, ti zriš, on/ona zri. Dakle, nema „zerem”, već se glas e povukao pred i.
Slično je i sa glagolom VRETI (KLJUČATI, KIPETI): ja vrim, ti vriš, on/ona vri. Odatle i naš izraz „vri od besa”.
Još zanimljiviji primer jeste VRITI (uveličavati se, bujati). Tu oblici glase: ja vrim, ti vriš, on/ona vri, potpuno jednako kao kod „vreti”.
U množini dolazi do daljih osobenosti: mi vrimo, vi vrite, oni vru; mi zremo, vi zrete, oni zru. Upravo oblik oni ZRU ili oni VRU ume da iznenadi.
Ovakvi glagoli potiču iz starijih jezičkih slojeva, gde su promene glasova bile drugačije uređene nego danas. Zato oni danas deluju kao izuzetak, ali zapravo čuvaju tragove stare gramatičke strukture.
U svakodnevnom govoru često se nesvesno preskoče pravilni oblici, pa se može čuti „oni vre” ili „oni zreju”. Ipak, u književnom jeziku pravilno je reći: „Jabuke ZRU“, „Lava VRI“.
N. Mirković
