SRBI SA SELA OPLELI PO GRADSKOJ GOSPODI "Kad bi morali da rade sve ovo, dojurili bi u grad" idilične priče o životu u manjim sredinama nazvali FIKS IDEJAMA GRADSKE DECE
Selo za mnoge Srbe predstavlja utočište od gradske gužve, buke i visokih cena. Međutim, život van grada nosi svoje izazove. Za one koji sanjaju o mirnom životu u prirodi, realnost može biti znatno drugačija - tvrde iz prve ruke oni koji žive na selu.
Tema života na selu ponovo je pokrenuta na društvenim mrežama kada je jedan korisnik Redita opisao trenutak kada svaki ogroman račun iz prodavnice izazove želju da "ode na selo". Njegov komentar pokrenuo je lavinu različitih komentara.
- Ima li još neko fazu 'idem da živim na selo' svaki put kad vidi račun iz prodavnice? I onda prođe dva dana, pa opet kafa u gradu i bacanje para", napisao je on, aludirajući koliko je sve skupo, ali i koliko većina ljudi živi u istom začaranom krugu – između želje za jednostavnijim životom i navika koje ih vežu za grad.
"Živim na selu i nimalo nije dobro"
Ipak, da sličan začarani krug postoji i na selu, priznaju i oni koji tamo žive. Kako su okrili, seoski život nije idiličan i često uključuje svoje finansijske i praktične izazove.
"I moji na selu se žale da nema para, tako da jedino u šumu da odem i da krenem da lovim i živim u pećini", "Ja već živim u selu, i mogu reći da nije dobro nimalo. Ljubomoran sam na ljude u gradu jer oni uvek imaju posla i sa kim da se združe", "To mogu da kažu samo oni koji nikad nisu živeli na selu", "Selo je začarani krug. Niko se ne vraća, jer je loše - loše je, jer se niko ne vraća", pisali su neki korisnici.
Još jedan je dodao:
"Nije baš da ovde cveta cveće. Ako imaš neki remote posao 1.000-1.500 evra onda si kralj. Ali proizvesti hranu, ulaganje je, tako da treba vremena i pre svega živaca".
"Nerealne fiks ideje gradske dece"
Srbin rođen na selu, koji dobro poznaje sve tajne i muke seoskog života, ističe:
"Sve više imam priliku da čujem ove fiks ideje od gradske dece i likova koji su selo videli samo na koricama udžbenika prirode i društva, a u životu nisu digli teže od kašike i ponekog tega. Naravno, selo zamišljaju kao neke engleske seoske idile iz filmova, a kad bi stvarno morali da rade za tu hranu onako na seoski način – da đubre, seju, žanju, beru, oru, okopavaju, kolju, muzu, hrane stoku, čiste obore, prase krmače i sve ostalo što uz to ide – dojurili bi nazad u grad sve trčeći na rukama, a taj račun iz prodavnice bi uramili i okačili na zid kao ikonu."
"A ako imaš malu decu – kuda ćeš sa njima?
Za njim se javio još jedan korisnik, koji je opisao dodatne praktične izazove života na selu.
- Zaboravio si – nema bazena, letovanja, zimovanja. Stoka i polje ne znaju za odmor. To je robija. Možda se u nekim uređenijim državama može živeti tako, ali kod nas je teško, posebno na jugu. Juče mi je kolega pričao da je bio u jednom selu pod Suvom planinom, pomagao komšiji oko čišćenja okućnice i sreo njegovog komšiju koji se žalio da ne može da nađe ljude da mu pomognu da ustroji svinju od 60 kg jer nema ljudi. Lako je pojedinim bogatašima da filozofiraju – oni od biznisa i mogu da žive na selu. Aj ti kreni od nule! Sela nemaju osnovnu infrastrukturu, a ako imaš malu decu – kuda ćeš sa njima? - zaključio je on.
Kurir, Blic