СРБИ СА СЕЛА ОПЛЕЛИ ПО ГРАДСКОЈ ГОСПОДИ "Кад би морали да раде све ово, дојурили би у град" идиличне приче о животу у мањим срединама назвали ФИКС ИДЕЈАМА ГРАДСКЕ ДЕЦЕ
Село за многе Србе представља уточиште од градске гужве, буке и високих цена. Међутим, живот ван града носи своје изазове. За оне који сањају о мирном животу у природи, реалност може бити знатно другачија - тврде из прве руке они који живе на селу.
Тема живота на селу поново је покренута на друштвеним мрежама када је један корисник Редита описао тренутак када сваки огроман рачун из продавнице изазове жељу да "оде на село". Његов коментар покренуо је лавину различитих коментара.
- Има ли још неко фазу 'идем да живим на село' сваки пут кад види рачун из продавнице? И онда прође два дана, па опет кафа у граду и бацање пара", написао је он, алудирајући колико је све скупо, али и колико већина људи живи у истом зачараном кругу – између жеље за једноставнијим животом и навика које их вежу за град.
"Живим на селу и нимало није добро"
Ипак, да сличан зачарани круг постоји и на селу, признају и они који тамо живе. Како су окрили, сеоски живот није идиличан и често укључује своје финансијске и практичне изазове.
"И моји на селу се жале да нема пара, тако да једино у шуму да одем и да кренем да ловим и живим у пећини", "Ја већ живим у селу, и могу рећи да није добро нимало. Љубоморан сам на људе у граду јер они увек имају посла и са ким да се здруже", "То могу да кажу само они који никад нису живели на селу", "Село је зачарани круг. Нико се не враћа, јер је лоше - лоше је, јер се нико не враћа", писали су неки корисници.
Још један је додао:
"Није баш да овде цвета цвеће. Ако имаш неки ремоте посао 1.000-1.500 евра онда си краљ. Али произвести храну, улагање је, тако да треба времена и пре свега живаца".
"Нереалне фикс идеје градске деце"
Србин рођен на селу, који добро познаје све тајне и муке сеоског живота, истиче:
"Све више имам прилику да чујем ове фикс идеје од градске деце и ликова који су село видели само на корицама уџбеника природе и друштва, а у животу нису дигли теже од кашике и понеког тега. Наравно, село замишљају као неке енглеске сеоске идиле из филмова, а кад би стварно морали да раде за ту храну онако на сеоски начин – да ђубре, сеју, жању, беру, ору, окопавају, кољу, музу, хране стоку, чисте оборе, прасе крмаче и све остало што уз то иде – дојурили би назад у град све трчећи на рукама, а тај рачун из продавнице би урамили и окачили на зид као икону."
"А ако имаш малу децу – куда ћеш са њима?
За њим се јавио још један корисник, који је описао додатне практичне изазове живота на селу.
- Заборавио си – нема базена, летовања, зимовања. Стока и поље не знају за одмор. То је робија. Можда се у неким уређенијим државама може живети тако, али код нас је тешко, посебно на југу. Јуче ми је колега причао да је био у једном селу под Сувом планином, помагао комшији око чишћења окућнице и срео његовог комшију који се жалио да не може да нађе људе да му помогну да устроји свињу од 60 кг јер нема људи. Лако је појединим богаташима да филозофирају – они од бизниса и могу да живе на селу. Ај ти крени од нуле! Села немају основну инфраструктуру, а ако имаш малу децу – куда ћеш са њима? - закључио је он.
Курир, Блиц