BALET SRPSKOG NARODNOG POZORIŠTA UVELIKO SE PRIPREMA ZA NAREDNE PREDSTAVE Različite energije donose kvalitet

Razlog zašto je već sada bila u Novom Sadu je njena želja da upozna ansambl, mogućnosti i osobenosti igrača, među kojima, kako ona primećuje, ima i starijih i mlađih, ali i novih. 

- Uradila sam dosad mnogo koreografija, neke od njih su više savremene, a neke više klasične. Zato ćemo sa direktorkom Baleta SNP-a Ajom Jung da se dogovorimo koja kombinacija rada bi mogla da istakne njihove kvalitete, ali takođe i da im omogući da izrastu u umetnike. To neće biti suviše lako, treba to otkriti, ali ono što sam osetila je da vole latino ples, flamenko. Kada sam sa njima uradila par „Karmen“ scena, sve je u sali je postalo naelektrisano. Imajući to na umu, moguće je da ćemo raditi delom klasičan flamenko komad, a delom i jedan vrlo elegantan, inspirisan motivom leptira na slikama Salvadora Dalija. Uglavnom, istražujem koji bi baletski jezik bio pogodan za njih - kaže za naš list Anabela Lopez Očoa.

Ova nekadašnja balerina,  svojevremeno solistkinja “Skapino baleta” iz Roterdama, i kao koreografkinja je radila širom sveta, od Čilea i Kolumbije, preko Rusije i Australije, i u Americi. Pominje da je sarađivala sa 86 kompanija.

-  Bio je situacija da dođem negde, i nikoga ne poznajem, ni ljude, grad, scenu, niti kulturu. Sada sam prvi put u Srbiji, i polako se trudim da upoznam sve, atmosferu, restorane. Gledam radnje, kakva se moda prati, kako su ljudi obučeni, jer je to najbolji način da upoznate nečiju kulturu, ne samo u studiju dok radite, budući da tu mnogi dolaze sa raznih strana sveta, i tu je sve drugačije.

Uzbudljivo je sve to. Znam da ću morati mnogo da promišljam, koji izbor da napravim, a da bude najbolji za igrače. Flamenko je moj bekgraund, i zato ja volim da ga delim sa drugima, potrudim se da ga ljudi zavole, razumeju tu kulturu, i cene stil, estetiku, posturu. To, inače, uvek može da se kombinuje sa tim ko su oni, ukrsti se s nečim što je njihovo, što pripada samo njima - smatra Anabela Lopez Očoa. 

Ali, u ansamblu ima mnogo talentovanih, primećuje ona, dodajući da su vrlo eklektični, različiti, neki skloniji više klasici, a neki savremenom plesu, i zato će u predstavi biti i jednog i drugog, kako bi svi mogli da igraju.

- Igrači su bili prilično nervozni kada smo se videli prvi put, ali drugi put je bilo bolje, i  mislim da je, kako kažu u mojoj zemlji, led probijen, počeli smo da igramo i bilo je lepo upoznati ih sve. Kada je neko opušten, onda se vidi njegova prava priroda i ličnost i njegovi kvaliteti. Kada su ljudi nervozni, ne možeš to videti, tako da je dobro što sam tu bila dva dana. Radujem se što ću biti ovde ponovo za premijeru u maju - najavljuje ona.

No, ovih dana nije samo ona bila u prilici da upoznaje baletski ansambl SNP-a, već i plesni pedagog Paolo Manđola, italijanski koreograf, i nekadašnji plesač, koji je ostavio vrlo uspešnu internacionalnu karijeru u svim oblastima u kojima se bavio, trenutno direktor Baleta HNK Ivana pl.Zajca u Rijeci, i nekadašnji učesnik Beogradskog festivala igre sa svojom malteškom kompanijom na čijem je bio čelu. Sada je došao je u Novi Sad, da bi pomogao igračima u njihovom razvoju i težnjama da ostvare što veći uspeh u karijeri. 

- Dosta putujem, i svaki put kada su ovako velike kompanije u pitanju, ispostavlja se da ima velikih razlika među igračima. Ima onih koji su ovde jedno vreme, ali i novih koji su upravo došli. Mislim da je u tom slučaju moj zadatak da razumem šta svim tim igračima zaista treba, pošto njihove razlike mogu biti vrlo velike.  Ali, onda treba naći nešto što bi svi  mogli da nauče. Mislim da Aja Jung radi neverovatan posao, kada je rebrendiranje kompanije u pitanju. Sve je očigledniji internacionalni profil, i vrlo je lepo doći u salu, i videti sve te različite energije, neverovatno fokusirane i željne da se dokažu - kaže Paolo Manđola.

A, da bi to uspeli, igrači slušaju pedagoga, uvek, otkriva Manđola, jer je u njihovim genima upisano to da su uvek vođeni idejom da budu sve bolji i bolji. Posao i koreografa i pedagoga jeste da se zaista potrude da svakom od njih pruže nešto što će im ostati, kako napominje Manđola, i pomoći u sledećoj fazi njihovih karijera. 

- Oni svi slušaju, verujte mi, zato što je u biti svakog igrača da se poboljša, usavrši, i sve tako do kraja njihove karijere - ističe Manđola. - Nemam očekivanja od igrača kada se prvi put sretnem sa njima. Kada uđem u salu, znam da ja moram njima da služim. Moram da im obezbedim nešto što mogu da zadrže. Zato je na njima da li su znatiželjni i dovoljno otvoreni da kažu: Ok, ono što mi on govori, jeste nešto što mogu da zadržim, usvojim, što će mi koristiti i što ću moći da upotrebim u svom poslu.