БАЛЕТ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА УВЕЛИКО СЕ ПРИПРЕМА ЗА НАРЕДНЕ ПРЕДСТАВЕ Различите енергије доносе квалитет

Разлог зашто је већ сада била у Новом Саду је њена жеља да упозна ансамбл, могућности и особености играча, међу којима, како она примећује, има и старијих и млађих, али и нових. 

- Урадила сам досад много кореографија, неке од њих су више савремене, а неке више класичне. Зато ћемо са директорком Балета СНП-а Ајом Јунг да се договоримо која комбинација рада би могла да истакне њихове квалитете, али такође и да им омогући да израсту у уметнике. То неће бити сувише лако, треба то открити, али оно што сам осетила је да воле латино плес, фламенко. Када сам са њима урадила пар „Кармен“ сцена, све је у сали је постало наелектрисано. Имајући то на уму, могуће је да ћемо радити делом класичан фламенко комад, а делом и један врло елегантан, инспирисан мотивом лептира на сликама Салвадора Далија. Углавном, истражујем који би балетски језик био погодан за њих - каже за наш лист Анабела Лопез Очоа.

Ова некадашња балерина,  својевремено солисткиња “Скапино балета” из Ротердама, и као кореографкиња је радила широм света, од Чилеа и Колумбије, преко Русије и Аустралије, и у Америци. Помиње да је сарађивала са 86 компанија.

-  Био је ситуација да дођем негде, и никога не познајем, ни људе, град, сцену, нити културу. Сада сам први пут у Србији, и полако се трудим да упознам све, атмосферу, ресторане. Гледам радње, каква се мода прати, како су људи обучени, јер је то најбољи начин да упознате нечију културу, не само у студију док радите, будући да ту многи долазе са разних страна света, и ту је све другачије.

Узбудљиво је све то. Знам да ћу морати много да промишљам, који избор да направим, а да буде најбољи за играче. Фламенко је мој бекграунд, и зато ја волим да га делим са другима, потрудим се да га људи заволе, разумеју ту културу, и цене стил, естетику, постуру. То, иначе, увек може да се комбинује са тим ко су они, укрсти се с нечим што је њихово, што припада само њима - сматра Анабела Лопез Очоа. 

Али, у ансамблу има много талентованих, примећује она, додајући да су врло еклектични, различити, неки склонији више класици, а неки савременом плесу, и зато ће у представи бити и једног и другог, како би сви могли да играју.

- Играчи су били прилично нервозни када смо се видели први пут, али други пут је било боље, и  мислим да је, како кажу у мојој земљи, лед пробијен, почели смо да играмо и било је лепо упознати их све. Када је неко опуштен, онда се види његова права природа и личност и његови квалитети. Када су људи нервозни, не можеш то видети, тако да је добро што сам ту била два дана. Радујем се што ћу бити овде поново за премијеру у мају - најављује она.

Но, ових дана није само она била у прилици да упознаје балетски ансамбл СНП-а, већ и плесни педагог Паоло Манђола, италијански кореограф, и некадашњи плесач, који је оставио врло успешну интернационалну каријеру у свим областима у којима се бавио, тренутно директор Балета ХНК Ивана пл.Зајца у Ријеци, и некадашњи учесник Београдског фестивала игре са својом малтешком компанијом на чијем је био челу. Сада је дошао је у Нови Сад, да би помогао играчима у њиховом развоју и тежњама да остваре што већи успех у каријери. 

- Доста путујем, и сваки пут када су овако велике компаније у питању, испоставља се да има великих разлика међу играчима. Има оних који су овде једно време, али и нових који су управо дошли. Мислим да је у том случају мој задатак да разумем шта свим тим играчима заиста треба, пошто њихове разлике могу бити врло велике.  Али, онда треба наћи нешто што би сви  могли да науче. Мислим да Аја Јунг ради невероватан посао, када је ребрендирање компаније у питању. Све је очигледнији интернационални профил, и врло је лепо доћи у салу, и видети све те различите енергије, невероватно фокусиране и жељне да се докажу - каже Паоло Манђола.

А, да би то успели, играчи слушају педагога, увек, открива Манђола, јер је у њиховим генима уписано то да су увек вођени идејом да буду све бољи и бољи. Посао и кореографа и педагога јесте да се заиста потруде да сваком од њих пруже нешто што ће им остати, како напомиње Манђола, и помоћи у следећој фази њихових каријера. 

- Они сви слушају, верујте ми, зато што је у бити сваког играча да се побољша, усаврши, и све тако до краја њихове каријере - истиче Манђола. - Немам очекивања од играча када се први пут сретнем са њима. Када уђем у салу, знам да ја морам њима да служим. Морам да им обезбедим нешто што могу да задрже. Зато је на њима да ли су знатижељни и довољно отворени да кажу: Ок, оно што ми он говори, јесте нешто што могу да задржим, усвојим, што ће ми користити и што ћу моћи да употребим у свом послу.