VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Riđičke arome

Dokumentovao je to vinima palićkog podruma. O sorti pino sivi, o kojoj se kod nas sve donedavno malo znalo, govorio je da je to loza budućnosti, koje na većim površinama ima samo u Alzasu (Francuska), severnoj Italiji i Oregonu u Americi. Subotica ima šanse da im se priključi, zajedno s drugim svetskim mirišljavim sortama. 

Bile su to godine kraja naše špriceraške ere, u kojoj su se decenijama pili uglavnom samo špriceri, kisela voda presečena ili poplašena, kako se duhovito primećivalo, sodom ili mineralnom vodom. Milioni litara boca godišnje banatskog rizlinga iz Vršca i karlovačkog rizlinga iz Petrovaradina razvozilo se širom zemlje. Sećam se, kad su u Novi Sad dnevno stizala i po dva šlepera „omiljenog” vina. 

Bila su to vremena velike saradnje dveju vinarija sa „Knjazom Milošem”. Njihov zajednički proizvod bio je kupaža, u kojoj se nikada nije znalo ko je koga smuvao. Decenijama formiran ukus potrošača nije podnosio aromatična vina. Novosađani su govorili da su to „parfemi” a ne vina. 

To je možda i jedan od razloga zašto neoplanta, sorta sa najlepšim vinskim mirisom na svetu, rođena u braku smederevke i traminca u Sremskim Karlovcima, nije uspela da ih osvoji. I doživela je tužnu sudbinu. Vodi se kao nestala.

Veliki znalac i učitelj profesor Avramov, u to vreme, predskazao je da su aromatične sorte budućnost subotičkog peska.
Profesor Lazar Avramov nije poznavao Riđičko vinogorje. Ono, istina pripada rejonu Subotica, kao jedno od njegova tri vinogorja, na njegovom krajnjem zapadu, bliže Somboru. Uz Palićko i Horgoško. 

Tradicija gajenja vinove loze na riđičkom pesku traje vekovima. U drugoj polovini prošlog veka, bezmalo je bila prekinuta. Tek u najnovije vreme čokot ponovo vaskrsava na njemu. Na čudesan način, na riđički pesak stižu baš aromatične sorte, koje već u prvim berbama daju vina, koja se približavaju alzaškim visinama. 

Vina istančanog aristokratskog mirisa i ukusa, jedinstvena među našim vinima, u kojima dolazi do izražaja velika i moćna priroda riđičkog peska. Naš vodeći vinogradarski stručnjak, dr Ivan Kuljančić, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, primećuje da sva peskovita zemljišta u Panonskoj niziji nisu jednolična. 

Najpogodnija za gajenje vinove loze su ona peskovita zemljišta koja imaju određenu količinu gline i humusa, kakva su oko Riđice gde se odvajkada uspešno gajila vinova loza. Sličnih zemljišta ima u dolini Zapadne Morave, od Trstenika, preko Kruševca, do Stalaća i Južne Morave. Znatno slabija su u Subotičko-horgoškoj peščari i Deliblatu gde zemljišta sadrže više peska a manje gline.

Preda mnom su rezultati ocenjivanja, upravo završenog beogradskog Međunarodnog sajma vina, koje je po veličini i značaju četvrto u Evropi. Pažljivo analiziram rezultate i vlasnike vinarija, poput iskusnih ugostitelja koji na osnovu njih sklapaju vinsku kartu u svom restoranu. 

Kod belih, u svetu sve traženijih vina, što bi rekli Crnogorci, „nemam primjedbe”. Najbolje ocenjeno vino je šardone signum, vinarije „Frug” u Novom Sadu, jedino sa 96 bodova. Sa visokih 95 bodova osam vina, a među njima je sovinjon blan vinarije „Zoran Šveljo” iz Riđice! Sledi duga lista na kojoj su vina naših najpopularnijih vinarija, zastupljenih na, gotovo, svim vinskim kartama elitnijih restorana. 

Kao dugogodišnji svedok mnogih ocenjivanja na kojima je važila deviza „reci mi ko je predsednik žirija, pa ću ti reći ko će biti pobednik”, mogu reći da u prvom planu nisu bile velike i moćne vinske kuće sa svojim vinima. Trijumf Šveljinog sovinjona zato me nije iznenadio. Godište vina me je iznenadilo. Šveljin kandidat je iz berbe 2019. godine. 

Iz iskustva znam da je sovinjonovim vinima dovoljna i „mala matura” da bi bila najbolja. Obično posle godinu dana školovanja, stečenu kondiciju zadržava naredne dve godine, a posle toga, usled degradacije kiselina, gubi na kvalitetu. Aroma vina varira u odnosu na područje uzgoja, stepena zrelosti grožđa i negu u podrumu.

Sortna aroma ima najsnažniju ulogu da bi ono bilo svrstano u veliko vino. Najbolji među sovinjonima ove godine u Beogradu, verovatno je bio u silaznoj putanji, kakav li je tek bio pre godinu-dve kad je bio na svom biološkom vrhu. Još jedna potvrda da je sovinjon beli globalna sorta lokalnog karaktera.

Sivi pino sa Riđičkog peska vinarije „Vrt” Radoslava Tripkovića već prvim berbama svrstao se u red najboljih belih vina u Srbiji. Na Interfestu u Novom Sadu, u anketi koju sam sproveo među brojnim gostima, na Trgu oko Svetozara Miletića, najviše pohvala dobio je njegov „sivac”. U međuvremenu je pokupio najviša priznanja na nekoliko velikih vinskih ocenjivanja.

Mlado Riđičko vinogorje okitilo se 2023. prvom inostranom zlatnom medaljom u Beču za vino palava, vinarije „Zaba”, koju vodi član porodice Munižaba Jelena. Nova sorta, češkog porekla, proširila se u Moravskoj i postala češka ljubimica. Ima očaravajuće voćne mirise koji se prepliću s elegantnim tonovima ruže.