ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Риђичке ароме

Документовао је то винима палићког подрума. О сорти пино сиви, о којој се код нас све донедавно мало знало, говорио је да је то лоза будућности, које на већим површинама има само у Алзасу (Француска), северној Италији и Орегону у Америци. Суботица има шансе да им се прикључи, заједно с другим светским миришљавим сортама. 

Биле су то године краја наше шприцерашке ере, у којој су се деценијама пили углавном само шприцери, кисела вода пресечена или поплашена, како се духовито примећивало, содом или минералном водом. Милиони литара боца годишње банатског ризлинга из Вршца и карловачког ризлинга из Петроварадина развозило се широм земље. Сећам се, кад су у Нови Сад дневно стизала и по два шлепера „омиљеног” вина. 

Била су то времена велике сарадње двеју винарија са „Књазом Милошем”. Њихов заједнички производ био је купажа, у којој се никада није знало ко је кога смувао. Деценијама формиран укус потрошача није подносио ароматична вина. Новосађани су говорили да су то „парфеми” а не вина. 

То је можда и један од разлога зашто неопланта, сорта са најлепшим винским мирисом на свету, рођена у браку смедеревке и траминца у Сремским Карловцима, није успела да их освоји. И доживела је тужну судбину. Води се као нестала.

Велики зналац и учитељ професор Аврамов, у то време, предсказао је да су ароматичне сорте будућност суботичког песка.
Професор Лазар Аврамов није познавао Риђичко виногорје. Оно, истина припада рејону Суботица, као једно од његова три виногорја, на његовом крајњем западу, ближе Сомбору. Уз Палићко и Хоргошко. 

Традиција гајења винове лозе на риђичком песку траје вековима. У другој половини прошлог века, безмало је била прекинута. Тек у најновије време чокот поново васкрсава на њему. На чудесан начин, на риђички песак стижу баш ароматичне сорте, које већ у првим бербама дају вина, која се приближавају алзашким висинама. 

Вина истанчаног аристократског мириса и укуса, јединствена међу нашим винима, у којима долази до изражаја велика и моћна природа риђичког песка. Наш водећи виноградарски стручњак, др Иван Куљанчић, професор новосадског Пољопривредног факултета, примећује да сва песковита земљишта у Панонској низији нису једнолична. 

Најпогоднија за гајење винове лозе су она песковита земљишта која имају одређену количину глине и хумуса, каква су око Риђице где се одвајкада успешно гајила винова лоза. Сличних земљишта има у долини Западне Мораве, од Трстеника, преко Крушевца, до Сталаћа и Јужне Мораве. Знатно слабија су у Суботичко-хоргошкој пешчари и Делиблату где земљишта садрже више песка а мање глине.

Преда мном су резултати оцењивања, управо завршеног београдског Међународног сајма вина, које је по величини и значају четврто у Европи. Пажљиво анализирам резултате и власнике винарија, попут искусних угоститеља који на основу њих склапају винску карту у свом ресторану. 

Код белих, у свету све траженијих вина, што би рекли Црногорци, „немам примједбе”. Најбоље оцењено вино је шардоне сигнум, винарије „Фруг” у Новом Саду, једино са 96 бодова. Са високих 95 бодова осам вина, а међу њима је совињон блан винарије „Зоран Швељо” из Риђице! Следи дуга листа на којој су вина наших најпопуларнијих винарија, заступљених на, готово, свим винским картама елитнијих ресторана. 

Као дугогодишњи сведок многих оцењивања на којима је важила девиза „реци ми ко је председник жирија, па ћу ти рећи ко ће бити победник”, могу рећи да у првом плану нису биле велике и моћне винске куће са својим винима. Тријумф Швељиног совињона зато ме није изненадио. Годиште вина ме је изненадило. Швељин кандидат је из бербе 2019. године. 

Из искуства знам да је совињоновим винима довољна и „мала матура” да би била најбоља. Обично после годину дана школовања, стечену кондицију задржава наредне две године, а после тога, услед деградације киселина, губи на квалитету. Арома вина варира у односу на подручје узгоја, степена зрелости грожђа и негу у подруму.

Сортна арома има најснажнију улогу да би оно било сврстано у велико вино. Најбољи међу совињонима ове године у Београду, вероватно је био у силазној путањи, какав ли је тек био пре годину-две кад је био на свом биолошком врху. Још једна потврда да је совињон бели глобална сорта локалног карактера.

Сиви пино са Риђичког песка винарије „Врт” Радослава Трипковића већ првим бербама сврстао се у ред најбољих белих вина у Србији. На Интерфесту у Новом Саду, у анкети коју сам спровео међу бројним гостима, на Тргу око Светозара Милетића, највише похвала добио је његов „сивац”. У међувремену је покупио највиша признања на неколико великих винских оцењивања.

Младо Риђичко виногорје окитило се 2023. првом иностраном златном медаљом у Бечу за вино палава, винарије „Заба”, коју води члан породице Мунижаба Јелена. Нова сорта, чешког порекла, проширила се у Моравској и постала чешка љубимица. Има очаравајуће воћне мирисе који се преплићу с елегантним тоновима руже.