MEĐUNARODNI DAN VOLONTERA Snaga zajednice i pokretač održivog razvoja

Pod punim nazivom „Međunarodni dan volontera za ekonomski i društveni razvoj“, ovaj datum podseća da slobodna volja da se učini dobrobit zajednici predstavlja pokretačku snagu društvenog napretka i jedno od najmoćnijih sredstava za postizanje Ciljeva održivog razvoja, naročito cilja 17 – partnerstva za ciljeve.

Volontiranje je mnogo više od dobrog dela. Ono je temelj stabilnog, aktivnog i demokratskog civilnog društva. Volonteri često deluju upravo tamo gde su potrebe najveće – u domovima starijih osoba, u zdravstvenim ustanovama, u centrima za socijalnu zaštitu, na terenu tokom elementarnih nepogoda i kriznih situacija. Kroz takve angažmane stvaraju mrežu podrške koja povezuje ljude bez obzira na uzrast, materijalni status i društvene razlike. Na taj način oni zapravo izgrađuju društveni kapital – nevidljivu, ali ključnu nit koja povezuje zajednicu i čini je otpornijom, saosećajnijom i spremnijom da odgovori na izazove.

Ekonomsku vrednost volontiranja takođe ne treba zanemariti. Iako se volonterski rad ne meri kroz zaradu, njegova korist za društvo je veoma konkretna. Organizacije civilnog sektora, brojni kulturni, humanitarni i edukativni projekti ne bi mogli da funkcionišu bez podrške volontera. Njihov doprinos, kada se prevede u radne sate, predstavlja značajan „nevidljivi“ deo ekonomije koji pomaže da se očuva održivost organizacija, ali i doprinosi razvoju lokalnih sredina. U mnogim zemljama vrednost volonterskog rada ulazi u procene društvenog bogatstva i indirektno utiče na BDP, jer omogućava da usluge i aktivnosti stignu tamo gde tržište ili institucije ne uspevaju da dopru.

Volontiranje je istovremeno i važan vid ličnog razvoja. Svaki volonterski sat nosi mogućnost da se nauči nešto novo – bilo da je reč o praktičnim veštinama, upoznavanju različitih kultura ili razvijanju empatije i timskog duha. Volonteri često naglašavaju da su upravo osećaj svrhe i ličnog ispunjenja najjači motivi koji ih podstiču da nastave da pomažu drugima. Mnogi od njih zahvaljujući volontiranju otkriju i nova profesionalna interesovanja, pokrenu karijeru ili uspostave prijateljstva i kontakte koji traju godinama.

UN ističe da bez volontera ne bi bilo moguće postići mnoge ciljeve održivog razvoja. Oni su bili među prvima koji su reagovali tokom pandemije COVID-19, pružajući podršku zdravstvenim radnicima, starijim osobama i izolovanim domaćinstvima. Njihova uloga ključna je i tokom prirodnih katastrofa – poplava, požara, zemljotresa – gde svojom brzinom, solidarnošću i požrtvovanošću pomažu u spasavanju ljudi, raspodeli pomoći i obnovi pogođenih područja.
U Srbiji se poslednjih godina razvija snažna kultura volontiranja i u okviru poslovnog sektora. Brojne kompanije sve više podstiču svoje zaposlene da učestvuju u društveno odgovornim aktivnostima, a jedan od najistaknutijih primera je Klub volontera kompanije NIS. Ovaj klub okuplja gotovo 1.800 zaposlenih koji žele da kroz zajedničke akcije doprinesu zajednici. Njihove aktivnosti obuhvataju pomoć socijalno ugroženim porodicama, uređenje škola i vrtića, podršku zdravstvenim ustanovama, ekološke akcije i druge brojne humanitarne inicijative. Specifičnost NIS-ovog kluba jeste u tome što volontiranje nije samo povremena aktivnost, već deo korporativne kulture i vrednosnog sistema koji kompanija neguje – a zaposleni, svojom energijom i posvećenošću, pokazuju da solidarnost ima moć da inspiriše i pokrene druge.