МЕЂУНАРОДНИ ДАН ВОЛОНТЕРА Снага заједнице и покретач одрживог развоја

Под пуним називом „Међународни дан волонтера за економски и друштвени развој“, овај датум подсећа да слободна воља да се учини добробит заједници представља покретачку снагу друштвеног напретка и једно од најмоћнијих средстава за постизање Циљева одрживог развоја, нарочито циља 17 – партнерства за циљеве.

Волонтирање је много више од доброг дела. Оно је темељ стабилног, активног и демократског цивилног друштва. Волонтери често делују управо тамо где су потребе највеће – у домовима старијих особа, у здравственим установама, у центрима за социјалну заштиту, на терену током елементарних непогода и кризних ситуација. Кроз такве ангажмане стварају мрежу подршке која повезује људе без обзира на узраст, материјални статус и друштвене разлике. На тај начин они заправо изграђују друштвени капитал – невидљиву, али кључну нит која повезује заједницу и чини је отпорнијом, саосећајнијом и спремнијом да одговори на изазове.

Економску вредност волонтирања такође не треба занемарити. Иако се волонтерски рад не мери кроз зараду, његова корист за друштво је веома конкретна. Организације цивилног сектора, бројни културни, хуманитарни и едукативни пројекти не би могли да функционишу без подршке волонтера. Њихов допринос, када се преведе у радне сате, представља значајан „невидљиви“ део економије који помаже да се очува одрживост организација, али и доприноси развоју локалних средина. У многим земљама вредност волонтерског рада улази у процене друштвеног богатства и индиректно утиче на БДП, јер омогућава да услуге и активности стигну тамо где тржиште или институције не успевају да допру.

Волонтирање је истовремено и важан вид личног развоја. Сваки волонтерски сат носи могућност да се научи нешто ново – било да је реч о практичним вештинама, упознавању различитих култура или развијању емпатије и тимског духа. Волонтери често наглашавају да су управо осећај сврхе и личног испуњења најјачи мотиви који их подстичу да наставе да помажу другима. Многи од њих захваљујући волонтирању открију и нова професионална интересовања, покрену каријеру или успоставе пријатељства и контакте који трају годинама.

УН истиче да без волонтера не би било могуће постићи многе циљеве одрживог развоја. Они су били међу првима који су реаговали током пандемије COVID-19, пружајући подршку здравственим радницима, старијим особама и изолованим домаћинствима. Њихова улога кључна је и током природних катастрофа – поплава, пожара, земљотреса – где својом брзином, солидарношћу и пожртвованошћу помажу у спасавању људи, расподели помоћи и обнови погођених подручја.
У Србији се последњих година развија снажна култура волонтирања и у оквиру пословног сектора. Бројне компаније све више подстичу своје запослене да учествују у друштвено одговорним активностима, а један од најистакнутијих примера је Клуб волонтера компаније НИС. Овај клуб окупља готово 1.800 запослених који желе да кроз заједничке акције допринесу заједници. Њихове активности обухватају помоћ социјално угроженим породицама, уређење школа и вртића, подршку здравственим установама, еколошке акције и друге бројне хуманитарне иницијативе. Специфичност НИС-овог клуба јесте у томе што волонтирање није само повремена активност, већ део корпоративне културе и вредносног система који компанија негује – а запослени, својом енергијом и посвећеношћу, показују да солидарност има моћ да инспирише и покрене друге.