UBICA BEZ SIMPTOMA Holesterol godinama priprema napad KAD "UDARI" TAD JE KASNO
U Srbiji gotovo svaka druga odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, više od polovine starije populacije se bori sa prekomernom telesnom težinom, dok je fizička neaktivnost postala svakodnevica za čak 46 odsto stanovništva, pokazuju podaci Atlasa Evropskog udruženja kardiologa iz 2020. godine.
Visok LDL holesterol predstavlja vodeći okidač za razvoj ateroskleroze, procesa koji godinama napreduje bez ikakvih simptoma, dok se u krvnim sudovima neprimetno stvaraju plakovi. Kada se posledice konačno ispolje, one su često dramatične, u vidu srčanog ili moždanog udara.
Udruženje za borbu protiv srčanog udara „Moja druga šansa“ i Forum pacijenata Srbije nedavno su organizovali konferenciju i revijalni meč u stonom tenisu, čime je nastavljena nacionalna kampanja „Naizgled zdrav“. Održan je simbolični revijalni meč „Pacijenti vs. doktori“ ukazao na značaj redovne fizičke aktivnosti kao jednostavnog, ali važnog koraka u očuvanju zdravlja srca.
Visok LDL holesterol predstavlja vodeći okidač za razvoj ateroskleroze, procesa koji godinama napreduje bez ikakvih simptoma, dok se u krvnim sudovima neprimetno stvaraju plakovi
Kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje docent dr Milan Dobrić kaže da su neregulisane vrednosti lipida u krvi, pre svega povišen LDL holesterol najznačajniji faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih događaja. Napredovanje ateroskleroze pacijenti ne osećaju, nema bola ni tegoba, dok se u krvnim sudovima postepeno stvaraju aterosklerotski plakovi. Ukoliko se o LDL holesterolu ne vodi računa, rizik od ranih srčanih i moždanih udara značajno raste.
- Čak i umereno povišene vrednosti nose veći rizik, na primer, LDL holesterol od 3,37 mmol/l, što je oko 20 odsto iznad preporučene granice, povećava verovatnoću ozbiljnog kardiovaskularnog događaja za gotovo 18 odsto – objašnjava dr Dobrić.
Vodeći uzrok smrti u Srbiji
Kardiovaskularne bolesti i dalje su vodeći uzrok smrti u Srbiji i godišnje odnose više od 50.000 života, odnosno u proseku 132 osobe svakog dana, iako stručnjaci ističu da je većina ovih događaja mogla biti sprečena redovnim proverama faktora rizika, zdravijim životnim navikama i pravovremenom terapijom.
Važno je da lekar ne ostane pasivan u slučaju povišenih vrednosti LDL holesterola, već da aktivno utiče na pacijenta da te vrednosti snizi.
Kardiolog u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije profesor dr Dejan Simeunović navodi da povišen holesterol može biti posledica urođene greške u metabolizmu, ali i neadekvatne ishrane i životnih navika. Važan je i odnos između dobrog (HDL) i lošeg (LDL) holesterola, kao i nivo triglicerida. Zbog toga se savetuje da svaka osoba do 40. godine barem jednom uradi lipidni profil, kako bi se procenio urođeni rizik.
- Kod pacijenata sa visokim rizikom neophodna je terapija lekovima, kao prva linija koriste se statini, dok pacijenti koji su već preležali kardiovaskularni događaj, pored standardne terapije, često zahtevaju i primenu novijih lekova. Sada postoji i inovativna terapija sa ciljanim delovanjem na jetru, koja se primenjuje dva puta godišnje i omogućava da veći broj pacijenata dostigne ciljne vrednosti LDL holesterola. Nadamo se da će ova terapija u skorijem periodu biti dostupna i pacijentima u Srbiji o trošku zdravstvenog osiguranja – kaže dr Simeunović.
