УБИЦА БЕЗ СИМПТОМА Холестерол годинама припрема напад КАД "УДАРИ" ТАД ЈЕ КАСНО
У Србији готово свака друга одрасла особа има повишен крвни притисак, више од половине старије популације се бори са прекомерном телесном тежином, док је физичка неактивност постала свакодневица за чак 46 одсто становништва, показују подаци Атласа Европског удружења кардиолога из 2020. године.
Висок ЛДЛ холестерол представља водећи окидач за развој атеросклерозе, процеса који годинама напредује без икаквих симптома, док се у крвним судовима неприметно стварају плакови. Када се последице коначно испоље, оне су често драматичне, у виду срчаног или можданог удара.
Удружење за борбу против срчаног удара „Моја друга шанса“ и Форум пацијената Србије недавно су организовали конференцију и ревијални меч у стоном тенису, чиме је настављена национална кампања „Наизглед здрав“. Одржан је симболични ревијални меч „Пацијенти вс. доктори“ указао на значај редовне физичке активности као једноставног, али важног корака у очувању здравља срца.
Висок ЛДЛ холестерол представља водећи окидач за развој атеросклерозе, процеса који годинама напредује без икаквих симптома, док се у крвним судовима неприметно стварају плакови
Кардиолог у Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње доцент др Милан Добрић каже да су нерегулисане вредности липида у крви, пре свега повишен ЛДЛ холестерол најзначајнији фактор ризика за развој кардиоваскуларних догађаја. Напредовање атеросклерозе пацијенти не осећају, нема бола ни тегоба, док се у крвним судовима постепено стварају атеросклеротски плакови. Уколико се о ЛДЛ холестеролу не води рачуна, ризик од раних срчаних и можданих удара значајно расте.
- Чак и умерено повишене вредности носе већи ризик, на пример, ЛДЛ холестерол од 3,37 ммол/л, што је око 20 одсто изнад препоручене границе, повећава вероватноћу озбиљног кардиоваскуларног догађаја за готово 18 одсто – објашњава др Добрић.
Водећи узрок смрти у Србији
Кардиоваскуларне болести и даље су водећи узрок смрти у Србији и годишње односе више од 50.000 живота, односно у просеку 132 особе сваког дана, иако стручњаци истичу да је већина ових догађаја могла бити спречена редовним проверама фактора ризика, здравијим животним навикама и правовременом терапијом.
Важно је да лекар не остане пасиван у случају повишених вредности ЛДЛ холестерола, већ да активно утиче на пацијента да те вредности снизи.
Кардиолог у Универзитетском Клиничком центру Србије професор др Дејан Симеуновић наводи да повишен холестерол може бити последица урођене грешке у метаболизму, али и неадекватне исхране и животних навика. Важан је и однос између доброг (ХДЛ) и лошег (ЛДЛ) холестерола, као и ниво триглицерида. Због тога се саветује да свака особа до 40. године барем једном уради липидни профил, како би се проценио урођени ризик.
- Код пацијената са високим ризиком неопходна је терапија лековима, као прва линија користе се статини, док пацијенти који су већ прележали кардиоваскуларни догађај, поред стандардне терапије, често захтевају и примену новијих лекова. Сада постоји и иновативна терапија са циљаним деловањем на јетру, која се примењује два пута годишње и омогућава да већи број пацијената достигне циљне вредности ЛДЛ холестерола. Надамо се да ће ова терапија у скоријем периоду бити доступна и пацијентима у Србији о трошку здравственог осигурања – каже др Симеуновић.
