Intimniji pogled na izvođača
Mladi pevač i treper ROUZI ODUŠEVIO publiku albumom „KO ZNA, ZNA”, a onda progovorio o emocijama: „LJUBAV JE NAJVEĆA INSPIRACIJA”
Nakon što je pažnju publike skrenuo singlovima „Iza mene”, „Jao, mama”, „Malo tiše”, „Hej, ti” i drugim numerama, Miloš Simić, poznatiji kao Rouzi, napravio je korak dalje i prvi put se publici predstavio u formi albuma „Ko zna, zna”.
Već na početku karijere nastupao je na glavnoj bini „Egzit” festivala, „Arsenal festa” i drugih velikih događaja u regionu, a njegova autentičnost i alternativni zvuk brzo su privukli vernu fan bazu. „Ko zna, zna“ donosi intimniji pogled na izvođača koji je od početka birao iskrenost umesto kalkulacije. Ovaj album ne pokušava da se dopadne svima, niti da objasni svaku emociju, već ostavlja prostor slušaocu da prepozna sopstvena osećanja u stihovima koji govore o ljubavi, usamljenosti i svakodnevnim lomovima. Rouzi i dalje piše iz ličnih iskustava, ali danas to čini zrelije, svesniji sebe, svojih želja i onoga što želi da ostavi iza sebe. U intervjuu za „Dnevnikov” TV magazin, Rouzi govori i o pesmama koje su nastajale bez pritiska, o emocijama koje se ne prevazilaze lako, o nastupima koji mu i dalje znače isto bez obzira na veličinu bine, kao i o ljudima i momentima koji ga podsećaju ko je kada izađe iz studija i ugasi mikrofon.
Iako je „Dan, dva, tri” na prvo slušanje osvojila publiku, „Suze i ja” mnogi vide kao emotivno jezgro vašeg prvog albuma. Da li je osećaj iz refrena „Velik je grad, al' sam ponovo sam” nešto što se prevazilazi ili stanje kome se, s vremena na vreme, svi vraćamo bez obzira na uspeh i publiku?
- Drago mi je što sam uspeo da napišem takvu pesmu, ali još mi je draže što sam je objavio. „Suze i ja” ima tu neku emociju koja se mnogo lakše nosi sa nekim nego kad si sam, a ja je sad proživljavam sa svima koji se pronađu u pesmi.
Vaše pesme su oduvek nastajale iz emocija i ličnih iskustava, često inspirisanih devojkama, a ne iz komercijalnih razloga. Kako danas gledate na taj svoj način pisanja i da li se vaša emocija drugačije pretvara u muziku nego ranije? Šta je sada drugačije u procesu i kako se ta inspiracija menja dok stvarate nove pesme?
- Odrastam kroz svoje tekstove. Učim kako da pišem o sve zrelijim osećanjima kroz koja prolazim. Ljubav je najveća inspiracija, prema partneru pogotovo, ali i prema porodici, prijateljima, i sebi na kraju dana.
Više puta ste naglašavali da muziku pravite pre svega za sebe, a ne kako bi postala hit, a mlađa publika vas često vidi kao nekoga ko „ne glumi” scenu. S obzirom na sve veću popularnost, koliko vam je danas izazovno da ostanete verni tom principu u vremenu kada se sve lako pretvara u imidž?
- Inspirišu me teme koje su dirljive i mislim da ljudi vole da osete to u muzici. Ako zauvek ostanem iskren, učiniću najveću uslugu i sebi, ali i publici.
„Iza mene” je pesma koja vas je lansirala na scenu, a kada se osvrnete na svoj rad i pogledate iza sebe, šta biste voleli da publika primeti u vašim tekstovima?
- Nadam se da primećuju da sam i ja samo čovek, da i ja živim prvi put. Oni koji čitaju sve tekstove pesama na albumu pronaći će se u bar nekom od njih.
Kako vam se menja doživljaj pesama i način na koji ih izvodite kada nastupate pred manjom publikom u intimnijem prostoru, a kako kada ste na velikim stejdževima pred masom ljudi?
- Svaki nastup je doživljaj za sebe i nikad neće postojati isti. Voleo bih kada bih umeo da barem malo lepše dočaram tu sreću i ispunjenost koju meni pružaju moji koncerti.
Ne znam gde bih završio bez pravih ljudi
Kažete da su vam prijatelji iz kraja svojevrsno sidro. Da li se nekada desilo da vas baš oni najiskrenije „spuste na zemlju” i u kojoj situaciji? Kako mislite da bi vaš odnos prema muzici i karijeri bio drugačiji da nemate ljude koji vas drže prizemnim?
- Svakodnevne sitnice su ono što me drži na zemlji. Koliko god vremena proveo kao Rouzi, u studiju, na bini, uvek ću više vremena provesti kao Miloš, prijatelj, sin, brat i sve ostalo. Priznajem da bez pravih ljudi oko sebe ne znam gde bih završio u ovoj karijeri koju sam izabrao.
Vaše pesme otkrivaju mnogo o vama, ali postoji li nešto o vama što publika ne bi mogla da nasluti samo slušajući muziku?
- Koliko god pesme otkrivale o meni, nikada neće otkriti sve. Ta privatnost je nešto čemu sam mnogo zahvalan.
Kada biste morali da opišete svoj trenutni život jednom slikom, a ne rečenicom, šta bi se na toj slici videlo?
- Jedna dolina, a u daljini breg i zamak na njemu. Crno-ljubičasta paleta boja, a na poleđini zakletva o časti, miru i poštenju.
Postoji li neki zvuk, žanr ili stil koji biste želeli da probate u budućnosti, a da publika od vas još uvek nije imala priliku da čuje?
- Ima toliko njih da ne znam gde da počnem sa nabrajanjem. Nadam se da ću imati još gomilu albuma i napraviti još mnogo prelepe muzike.
Ivana Japundža
