Интимнији поглед на извођача
Млади певач и трепер РОУЗИ ОДУШЕВИО публику албумом „КО ЗНА, ЗНА”, а онда проговорио о емоцијама: „ЉУБАВ ЈЕ НАЈВЕЋА ИНСПИРАЦИЈА”
Након што је пажњу публике скренуо сингловима „Иза мене”, „Јао, мама”, „Мало тише”, „Хеј, ти” и другим нумерама, Милош Симић, познатији као Роузи, направио је корак даље и први пут се публици представио у форми албума „Ко зна, зна”.
Већ на почетку каријере наступао је на главној бини „Егзит” фестивала, „Арсенал феста” и других великих догађаја у региону, а његова аутентичност и алтернативни звук брзо су привукли верну фан базу. „Ко зна, зна“ доноси интимнији поглед на извођача који је од почетка бирао искреност уместо калкулације. Овај албум не покушава да се допадне свима, нити да објасни сваку емоцију, већ оставља простор слушаоцу да препозна сопствена осећања у стиховима који говоре о љубави, усамљености и свакодневним ломовима. Роузи и даље пише из личних искустава, али данас то чини зрелије, свеснији себе, својих жеља и онога што жели да остави иза себе. У интервјуу за „Дневников” ТВ магазин, Роузи говори и о песмама које су настајале без притиска, о емоцијама које се не превазилазе лако, о наступима који му и даље значе исто без обзира на величину бине, као и о људима и моментима који га подсећају ко је када изађе из студија и угаси микрофон.
Иако је „Дан, два, три” на прво слушање освојила публику, „Сузе и ја” многи виде као емотивно језгро вашег првог албума. Да ли је осећај из рефрена „Велик је град, ал' сам поново сам” нешто што се превазилази или стање коме се, с времена на време, сви враћамо без обзира на успех и публику?
- Драго ми је што сам успео да напишем такву песму, али још ми је драже што сам је објавио. „Сузе и ја” има ту неку емоцију која се много лакше носи са неким него кад си сам, а ја је сад проживљавам са свима који се пронађу у песми.
Ваше песме су одувек настајале из емоција и личних искустава, често инспирисаних девојкама, а не из комерцијалних разлога. Како данас гледате на тај свој начин писања и да ли се ваша емоција другачије претвара у музику него раније? Шта је сада другачије у процесу и како се та инспирација мења док стварате нове песме?
- Одрастам кроз своје текстове. Учим како да пишем о све зрелијим осећањима кроз која пролазим. Љубав је највећа инспирација, према партнеру поготово, али и према породици, пријатељима, и себи на крају дана.
Више пута сте наглашавали да музику правите пре свега за себе, а не како би постала хит, а млађа публика вас често види као некога ко „не глуми” сцену. С обзиром на све већу популарност, колико вам је данас изазовно да останете верни том принципу у времену када се све лако претвара у имиџ?
- Инспиришу ме теме које су дирљиве и мислим да људи воле да осете то у музици. Ако заувек останем искрен, учинићу највећу услугу и себи, али и публици.
„Иза мене” је песма која вас је лансирала на сцену, а када се осврнете на свој рад и погледате иза себе, шта бисте волели да публика примети у вашим текстовима?
- Надам се да примећују да сам и ја само човек, да и ја живим први пут. Они који читају све текстове песама на албуму пронаћи ће се у бар неком од њих.
Како вам се мења доживљај песама и начин на који их изводите када наступате пред мањом публиком у интимнијем простору, а како када сте на великим стејџевима пред масом људи?
- Сваки наступ је доживљај за себе и никад неће постојати исти. Волео бих када бих умео да барем мало лепше дочарам ту срећу и испуњеност коју мени пружају моји концерти.
Не знам где бих завршио без правих људи
Кажете да су вам пријатељи из краја својеврсно сидро. Да ли се некада десило да вас баш они најискреније „спусте на земљу” и у којој ситуацији? Како мислите да би ваш однос према музици и каријери био другачији да немате људе који вас држе приземним?
- Свакодневне ситнице су оно што ме држи на земљи. Колико год времена провео као Роузи, у студију, на бини, увек ћу више времена провести као Милош, пријатељ, син, брат и све остало. Признајем да без правих људи око себе не знам где бих завршио у овој каријери коју сам изабрао.
Ваше песме откривају много о вама, али постоји ли нешто о вама што публика не би могла да наслути само слушајући музику?
- Колико год песме откривале о мени, никада неће открити све. Та приватност је нешто чему сам много захвалан.
Када бисте морали да опишете свој тренутни живот једном сликом, а не реченицом, шта би се на тој слици видело?
- Једна долина, а у даљини брег и замак на њему. Црно-љубичаста палета боја, а на полеђини заклетва о части, миру и поштењу.
Постоји ли неки звук, жанр или стил који бисте желели да пробате у будућности, а да публика од вас још увек није имала прилику да чује?
- Има толико њих да не знам где да почнем са набрајањем. Надам се да ћу имати још гомилу албума и направити још много прелепе музике.
Ивана Јапунџа
