ŽIVOT HILJADU MILJA POD MOREM Šta se zaista dešava iza čeličnih zidova nuklearne podmornice?

Bivši inženjer britanske Kraljevske mornarice rešio je da na svom Jutjub kanalu razbije sve mitove i predstavi nam život koji više podseća na naučnofantastični horor nego na vojnu službu. Zamislite mesto gde 160 dana niste videli dan ni noć, gde je vazduh toliko veštački čist da se miris svake kafe ili znoja oseća kilometrima kroz hodnike toliko uske da se dve osobe ne mogu mimoići. 

U tom metalnom svetu, vreme se ne meri satima, nego smenama od šest sati bespoštednog rada, dok se „demon voda“ bez ijednog prirodnog minerala pije samo da bi se preživelo, a svako tuširanje je surovo ograničeno na svega 16 sekundi pre nego što se slavina zatvori.

Ta klaustrofobija dostiže vrhunac u spavaonicama gde devet odraslih ljudi deli prostor veličine prosečnog garderobera, a mladi pripravnici svoju prvu noć provode doslovno usidreni između živih torpeda. Dok se na jednom kraju broda temperatura penje iznad one u vrelom Dubaiju zbog rada mašina, na drugom kraju, uz samu oplatu broda, vlada polarna hladnoća Antarktika, a sa plafona konstantno kaplje kondenzacija koju mornari očajnički hvataju kantama. 

Čak i san je neizvesna kategorija; kada se more uzburka, podmornica se ljulja toliko silovito da oprema leti po prostorijama ukoliko nije vezana teškim lancima, a posada mora da se vezuje sigurnosnim pojasevima za krevete kako ih noć ne bi izbacila pravo na hladni pod.

Beg iz ove surove realnosti je gotovo nemoguć. Jedini prozor u svet su retki sportski rezultati i jedan jednosmerni mejl nedeljno, dok se slobodno vreme troši na beskrajne partije FIFE na Xbox-u ili trčanje na traci koja je bizarno uglavljena direktno između ogromnih nuklearnih projektila. Hrana je jedini kalendar koji imaju; kada dođe „veče karija“, znaju da je sreda, mada se i to slavlje ukusa ubrzo pretvara u očaj kada nestane svežih zaliha, a na sto stignu blokovi dehidrirane „svemirske hrane“ kojima se jedva može odrediti poreklo.

Ipak, najteža je psihološka cena koju ovi ljudi plaćaju. Unutar podmornice vlada zakon tišine o spoljnom svetu – ako vam neko kod kuće premine, tu vest ćete saznati tek nakon pola godine, kada ponovo ugledate kopno. 

Ukoliko nesreća zadesi nekoga na samom brodu, njegovo telo će ostati u zamrzivaču pored hrane sve do kraja misije, jer povratka nema. Tek nakon što prođu kroz ovaj pakao i dokažu se kao pravi podmorničari, uz bonus od pet hiljada funti, sledi bizaran ritual inicijacije: hvatanje metalnih „delfina“ zubima iz čaše viskija. 

To je trenutak kada postajete deo elite, ali po cenu koju malo ko može i da zamisli, a kamoli da plati, ostavljajući iza sebe 160 dana života u svetu u kojem se svaki udah i svaki litar vode meri na gram.

Video pogledajte OVDE