VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Prva olimpijada frankovke

Sredinom februara, ta prastara loza imala je svoj dan u Južnomoravskoj regiji Plava planina, češkoj regiji, Boržeticama, u prelepom seocetu, ušuškanom među čokotima, među kojima odavnina dominira frankovka, a u poslednje vreme pridružuje joj se i po koji čokot crnog pinoa. 

U hotelu „Kravi Hora”, održano je njeno prvo međunarodno ocenjivanje, na koje su stigli primerci iz svih evropskih zemalja u kojima se ona nastanila. Za datum njenog ocenjivanja, koje će postati tradicionalno, određen je 12. februar, dan venčanja Marije Terezije, carice bivše austrougarske imperije, današnjeg prostora na kome caruje ova jedinstvena sorta.

Ideja, koja je potekla od vinara iz vinogradarske regije Plava planina, a podržali su je Nacionalni vinski centar, državni Vinski fond i sve druge institucije koje se bave lozom u Češkoj, naišla je na neočekivani odaziv. Na internacionalni Blaufrankisch dan stiglo je neverovatnih 306 frankovki, kandidata za medalje, iz 13 evropskih zemalja.

Zahvaljujući Mirku Rnjaku, međunarodnom vinskom ocenjivaču, među pristiglim vinima bilo je osam frankovki iz Srbije. Sa tri osvojena zlata na najlepši način svrstala se tako u zemlje domaćine „grožđa budućnosti” kako se često naziva ova sorta. 

U kategoriji vina iz poslednje tri berbe vinarija „Verkat” u Čereviću pozlatila se sa 89 bodova, stavivši se tako u sam vrh ove kategorije frankovki u kojoj je bila najveća konkurencija. Za arhivske frankovke, iz 2022. godine i starije zlatom su se okitile vinarije „Bora” u Rekovcu i „Vinum” u Sremskim Karlovcima, sa 88,6 i 88 bodova, od mogućih 100.

Među ocenjivačima su, osim iz evropskih zemalja, bili i eksperti iz Kanade, SAD, Španije i Australije i drugih zemalja u kojima frankovka stiče svoje državljanstvo. Širokom spektru sudija priključila se i Britanka Caroline Gilby MW.

Inicijali koje prate njeno ime (MW) govore o tome  da je reč o master vajnu, na koje imaju pravo samo profesionalci koji se bave vinom, a stiče se polaganjem zahtevnog i teškog ispita u londonskom Institutu Master of Wine. 

Tu titulu u svetu ima oko 300 eksperata. Koliko znam kod nas ga nema još niko, što na svoj način govori da se do njega ne dolazi na „dođem ti”. Poznata Britanka Caroline Gilby nije krila svoje oduševljenje na kraju ovog prvog velikog susreta najboljih evropskih frankovki. 

„Ona je vrlo bliska mom srcu. Ja čvrsto verujem da ona ima blistavu budućnost u današnjem svetu modernih vina. Ovo takmičenje otvara veliku priču o njenoj svežini i eleganciji”, rekla je Caroline.

Nije krila ni svoje iznenađenje da ona „do sada nije imala svoj dan. Kao pino noar, na primer. Ili furmint koji ima svoj čitav mesec”.

Predsednica ovog prvog evropskog okupljanja sorte, koja dominira među crnim sortama u Češkoj, Klara Kolarova, rekla je da je reč o fundamentalnoj sorti južnomoravskog kraja, koja se prepoznaje po svojoj tipičnosti, sa kojom ona može da bude poznata i prepoznatljiva u svetu frankovki.

Da se u Češkoj tome ozbiljno pristupilo potvrđuje i podatak da je pokrovitelj ocenjivanja bio guverner Južnomoravske regije, a pokrovitelj Dana frankovke, ministar poljoprivrede, Martin Šemacijan.

Apsolutni šampion ovog prvog međunarodnog takmičenja frankovki je vinarija „Rodine” s frankovkom iz 2024. godine. Pobedničko vino je iz porodičnog vinograda starog 25 godina. Vino je ponelo sve ono što potes iz koga potiče može da mu podari: krasnu voćnost, sa karakterističnim lakim slatkastim završetkom i nežnim mirođijama na nepcu. 

Iako je berba iz 2024. ono već pokazuje svoj veliki potencijal, koji je rezultat savršenog vremena, jedinstvenog terora, znalačkog negovanja i staranja, a i porodične tradicije, kako je dodao tridesetdvogodišnji vlasnik vinarije Lukaš Sadilet. 

Da bi se prikazala velika raznolikost vina koja se mogu dobiti od ove sorte, takmičenje je podeljeno u više kategorija: u kategoriji belih vina, napravljenih od grožđa plavih grozdova (Blanc de Noirs), zatim rozei sa do 9 i preko 9 grama neprevrelog šećera, crne frankovke stare do tri i starije od tri godine. 

U kategoriji slatkih vina sa više od 45 grama po litri neprevrelog šećera bila su samo tri uzorka i sva tri su pozlađena. Penušaca je bilo šest, a u kategoriji kuvea 24 vina.

Od pet kategorija, tri šampionska priznanja domaćim vinarijama - za belo, roze i kuve i dva priznanja Mađarima za penušavac i kuve. Vinari iz te dve susedne zemlje bile su daleko najzastupljenije na ovoj prvoj olimpijadi frankovki biše Austrougarske carevine, današnjih srednjoevropskih zemalja.