ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Прва олимпијада франковке
Време је да се, напокон, у овој колумни позабавимо и једним од најпопуларнијих и понајбољих северњачких црних вина. То је франковка, о којој управо стиже лепа вест, коју би био грех не искористити.
Средином фебруара, та прастара лоза имала је свој дан у Јужноморавској регији Плава планина, чешкој регији, Боржетицама, у прелепом сеоцету, ушушканом међу чокотима, међу којима одавнина доминира франковка, а у последње време придружује јој се и по који чокот црног пиноа.
У хотелу „Крави Хора”, одржано је њено прво међународно оцењивање, на које су стигли примерци из свих европских земаља у којима се она настанила. За датум њеног оцењивања, које ће постати традиционално, одређен је 12. фебруар, дан венчања Марије Терезије, царице бивше аустроугарске империје, данашњег простора на коме царује ова јединствена сорта.
Идеја, која је потекла од винара из виноградарске регије Плава планина, а подржали су је Национални вински центар, државни Вински фонд и све друге институције које се баве лозом у Чешкој, наишла је на неочекивани одазив. На интернационални Blaufrankisch дан стигло је невероватних 306 франковки, кандидата за медаље, из 13 европских земаља.
Захваљујући Мирку Рњаку, међународном винском оцењивачу, међу пристиглим винима било је осам франковки из Србије. Са три освојена злата на најлепши начин сврстала се тако у земље домаћине „грожђа будућности” како се често назива ова сорта.
У категорији вина из последње три бербе винарија „Веркат” у Черевићу позлатила се са 89 бодова, ставивши се тако у сам врх ове категорије франковки у којој је била највећа конкуренција. За архивске франковке, из 2022. године и старије златом су се окитиле винарије „Бора” у Рековцу и „Винум” у Сремским Карловцима, са 88,6 и 88 бодова, од могућих 100.
Међу оцењивачима су, осим из европских земаља, били и експерти из Канаде, САД, Шпаније и Аустралије и других земаља у којима франковка стиче своје држављанство. Широком спектру судија прикључила се и Британка Caroline Gilby MW.
Иницијали које прате њено име (MW) говоре о томе да је реч о мастер вајну, на које имају право само професионалци који се баве вином, а стиче се полагањем захтевног и тешког испита у лондонском Институту Master of Wine.
Ту титулу у свету има око 300 експерата. Колико знам код нас га нема још нико, што на свој начин говори да се до њега не долази на „дођем ти”. Позната Британка Caroline Gilby није крила своје одушевљење на крају овог првог великог сусрета најбољих европских франковки.
„Она је врло блиска мом срцу. Ја чврсто верујем да она има блиставу будућност у данашњем свету модерних вина. Ово такмичење отвара велику причу о њеној свежини и елеганцији”, рекла је Caroline.
Није крила ни своје изненађење да она „до сада није имала свој дан. Као пино ноар, на пример. Или фурминт који има свој читав месец”.
Председница овог првог европског окупљања сорте, која доминира међу црним сортама у Чешкој, Клара Коларова, рекла је да је реч о фундаменталној сорти јужноморавског краја, која се препознаје по својој типичности, са којом она може да буде позната и препознатљива у свету франковки.
Да се у Чешкој томе озбиљно приступило потврђује и податак да је покровитељ оцењивања био гувернер Јужноморавске регије, а покровитељ Дана франковке, министар пољопривреде, Мартин Шемацијан.
Апсолутни шампион овог првог међународног такмичења франковки је винарија „Родине” с франковком из 2024. године. Победничко вино је из породичног винограда старог 25 година. Вино је понело све оно што потес из кога потиче може да му подари: красну воћност, са карактеристичним лаким слаткастим завршетком и нежним мирођијама на непцу.
Иако је берба из 2024. оно већ показује свој велики потенцијал, који је резултат савршеног времена, јединственог терора, зналачког неговања и старања, а и породичне традиције, како је додао тридесетдвогодишњи власник винарије Лукаш Садилет.
Да би се приказала велика разноликост вина која се могу добити од ове сорте, такмичење је подељено у више категорија: у категорији белих вина, направљених од грожђа плавих гроздова (Blanc de Noirs), затим розеи са до 9 и преко 9 грама непреврелог шећера, црне франковке старе до три и старије од три године.
У категорији слатких вина са више од 45 грама по литри непреврелог шећера била су само три узорка и сва три су позлађена. Пенушаца је било шест, а у категорији кувеа 24 вина.
Од пет категорија, три шампионска признања домаћим винаријама - за бело, розе и куве и два признања Мађарима за пенушавац и куве. Винари из те две суседне земље биле су далеко најзаступљеније на овој првој олимпијади франковки бише Аустроугарске царевине, данашњих средњоевропских земаља.