ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Ми волимо силу

Ово су речи средовечне Београђанке с којом сам делио сто на тераси винарије „Брег”, прошле недеље, приликом обележавања велике и лепе светковине приређене првом интернационалном признању наше винске звезде силе у Паризу - сребрној медаљи на најпрестижнијем светском оцењивању вина. 

Пред нама, панорама сновиђења. Виногради, Дунав, са надморске висине од 250 метара, поглед на Бачку с једне стране и Срем с друге. Поглед који узбуђује и обећава промене којих су наше очи тако жељне. Свуда око нас су виногради, већ их је више од 30-ак хектара. Њихови власници су породица Стевановић. Воде их Драган и син Немања. 

Стигли су овде као туристи. Мада се никада нису бавили пољопривредом, осетили су да су падине Јанде у овој сунчаној долини, у самом центру руже ветрова, запретане „златне полуге”. Исконски су осетили да је у корову, самониклом биљу и макији право богатство. Откупљивали су парцелу по парцелу, њих десетине и стотине, приводили их култури и 2020. почели са садњом винограда.

И, ево, после само неколико година, они су израсли у позорницу на којој треба доносити одлуке о развоју нашег виноградарства и винарства. Виногради „Брега” постали су прозори с којих се види наш немар, незнање, заосталост. То наша наука, планери, аналитичари, политичари никако да схвате и осете. 

Немира који узбуђује и зове на промене нема у кабинетима, институтима и семинарима. Локалитета или потеса сличних Јанди на Фрушкој гори има на десетине. Само су нека под виновом лозом. Величина су од 100 до 300 хектара у комплексу. Њихову расцепканост условљавају потоци који се на северу уливају у Дунав, а на југу у Саву. 

Потеси изнад 250 метара надморске висине су најпогодније за ароматичне сорте, зрење грожђа је успорено што омогућује формирање племенитог мириса. Нажалост, највише најбољих положаја, данас је напуштено и запарложено. 

А виногради се подижу ближе селима и путевима, на теренима који су само релативно виноградарски. Занимљиво је да се о потесима међу нашим виноградарима сада говори мање него пре неколико векова.

Власници винарије „Брег” предани само врхунском грожђу и вину, определили су се за најбоље, од локалитета до енолога. 

За изузетност и изврсност њихових вина велику улогу има енолог Борис Ковач, који је своје знање и искуство стицао у Француској и Аустралији. Син је нашег познатог стручњака др Владимира Ковача, недаво преминулог, познатијем у свету него код нас. 

У сарадњи са Борисом Ковачем, у винарији „Брег” креирају се вина у којима до изражаја долазе многа запретана обећања и моћна природа Фрушке горе. Величина сремских вина је у бескрајној разноликости укуса, што их чини надмоћним над свим другим пићима. 

Винарија „Брег” показује како се могу капитализовати наше посебности по којима смо препознатљиви. Она су израз наше територије и историје. Реплика најпознатијих светских сорти су комерцијална вина, истог укуса било да долазе из Калифорније или са Новог Зеланда. 

Први излазак силе у свет оцењен је великим признањем. На пролетошњем најпознатијем интернационалном оцењивању, Виналис, у Паризу сила је освојила сребрну медаљу. Напомињем да на овој смотри вина из целог света, којој је један од покровитеља OIV (Светска организација за лозу и вино) само најбоља вина, највише до 30 одсто од свих оцењених вина добијају медаљу. 

Оне су за сваког љубитеља вина поуздана препорука, и референца. Наши винари су ретки гости на овој олимпијади. Радије хрле на лондонски Декантер и друга европска оцењивања на којима је унапред медаља загарантована.

Реч је о сили из прошлогодишње бербе. Пробао сам је пре слања у Француску престоницу и имао примедбу да је још у „пеленама” недозрела. Слављеница које нам је точена у недељу била је боља и комплекснија у свим елементима. 

Свежа, лепршава, елегантна, нежна и са пуно необичних и ретких финеса. Помешани мириси грејпфрута и багремовог цвета, са укусом у коме доминирају агруми. Фини минерални карактер и дуги траг у устима. Миракулозне једноставности. Недостижно по јасноћи, разумљивости и читљивости.

„Пије се као месечина”, како неко примети међу великим бројем гостију у Крчедину. Мада енолошки још неистражена, она се масовно шири, без ичије подршке. Она се сама препоручује својом конзумацијом. Приметно је да је воле жене и млади.Она формира укус генерације. 

„Брег” је проширио већ на више од десет хектара. Високо место заузима у структури више од петнаестак виноградара. Фрушка гора се после скоро 18 векова активног виноградарења коначно осилила. 

Царица планина, како је Лаза Костић говорио за Фрушку гору, добила је своју принцезу. Рођена је 1988. године укрштањем царице песка кевединке с а краљем белих вина на планети, шардонеом. 

Њен креатор Сима Лазић, по коме је и добила име, спајањем првих слова његовог имена и презимена - сила, аутор многих научних радова, памтиће се пре свега по њој. А Драган Стевановић, власник највеће плантаже силе, по маслинику подигнутом међу чокотима на брду Јанда. Прва берба сремских маслина биће за месец-два.