VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Mi volimo silu

Ovo su reči sredovečne Beograđanke s kojom sam delio sto na terasi vinarije „Breg”, prošle nedelje, prilikom obeležavanja velike i lepe svetkovine priređene prvom internacionalnom priznanju naše vinske zvezde sile u Parizu - srebrnoj medalji na najprestižnijem svetskom ocenjivanju vina. 

Pred nama, panorama snoviđenja. Vinogradi, Dunav, sa nadmorske visine od 250 metara, pogled na Bačku s jedne strane i Srem s druge. Pogled koji uzbuđuje i obećava promene kojih su naše oči tako željne. Svuda oko nas su vinogradi, već ih je više od 30-ak hektara. Njihovi vlasnici su porodica Stevanović. Vode ih Dragan i sin Nemanja. 

Stigli su ovde kao turisti. Mada se nikada nisu bavili poljoprivredom, osetili su da su padine Jande u ovoj sunčanoj dolini, u samom centru ruže vetrova, zapretane „zlatne poluge”. Iskonski su osetili da je u korovu, samoniklom bilju i makiji pravo bogatstvo. Otkupljivali su parcelu po parcelu, njih desetine i stotine, privodili ih kulturi i 2020. počeli sa sadnjom vinograda.

I, evo, posle samo nekoliko godina, oni su izrasli u pozornicu na kojoj treba donositi odluke o razvoju našeg vinogradarstva i vinarstva. Vinogradi „Brega” postali su prozori s kojih se vidi naš nemar, neznanje, zaostalost. To naša nauka, planeri, analitičari, političari nikako da shvate i osete. 

Nemira koji uzbuđuje i zove na promene nema u kabinetima, institutima i seminarima. Lokaliteta ili potesa sličnih Jandi na Fruškoj gori ima na desetine. Samo su neka pod vinovom lozom. Veličina su od 100 do 300 hektara u kompleksu. Njihovu rascepkanost uslovljavaju potoci koji se na severu ulivaju u Dunav, a na jugu u Savu. 

Potesi iznad 250 metara nadmorske visine su najpogodnije za aromatične sorte, zrenje grožđa je usporeno što omogućuje formiranje plemenitog mirisa. Nažalost, najviše najboljih položaja, danas je napušteno i zaparloženo. 

A vinogradi se podižu bliže selima i putevima, na terenima koji su samo relativno vinogradarski. Zanimljivo je da se o potesima među našim vinogradarima sada govori manje nego pre nekoliko vekova.

Vlasnici vinarije „Breg” predani samo vrhunskom grožđu i vinu, opredelili su se za najbolje, od lokaliteta do enologa. 

Za izuzetnost i izvrsnost njihovih vina veliku ulogu ima enolog Boris Kovač, koji je svoje znanje i iskustvo sticao u Francuskoj i Australiji. Sin je našeg poznatog stručnjaka dr Vladimira Kovača, nedavo preminulog, poznatijem u svetu nego kod nas. 

U saradnji sa Borisom Kovačem, u vinariji „Breg” kreiraju se vina u kojima do izražaja dolaze mnoga zapretana obećanja i moćna priroda Fruške gore. Veličina sremskih vina je u beskrajnoj raznolikosti ukusa, što ih čini nadmoćnim nad svim drugim pićima. 

Vinarija „Breg” pokazuje kako se mogu kapitalizovati naše posebnosti po kojima smo prepoznatljivi. Ona su izraz naše teritorije i istorije. Replika najpoznatijih svetskih sorti su komercijalna vina, istog ukusa bilo da dolaze iz Kalifornije ili sa Novog Zelanda. 

Prvi izlazak sile u svet ocenjen je velikim priznanjem. Na proletošnjem najpoznatijem internacionalnom ocenjivanju, Vinalis, u Parizu sila je osvojila srebrnu medalju. Napominjem da na ovoj smotri vina iz celog sveta, kojoj je jedan od pokrovitelja OIV (Svetska organizacija za lozu i vino) samo najbolja vina, najviše do 30 odsto od svih ocenjenih vina dobijaju medalju. 

One su za svakog ljubitelja vina pouzdana preporuka, i referenca. Naši vinari su retki gosti na ovoj olimpijadi. Radije hrle na londonski Dekanter i druga evropska ocenjivanja na kojima je unapred medalja zagarantovana.

Reč je o sili iz prošlogodišnje berbe. Probao sam je pre slanja u Francusku prestonicu i imao primedbu da je još u „pelenama” nedozrela. Slavljenica koje nam je točena u nedelju bila je bolja i kompleksnija u svim elementima. 

Sveža, lepršava, elegantna, nežna i sa puno neobičnih i retkih finesa. Pomešani mirisi grejpfruta i bagremovog cveta, sa ukusom u kome dominiraju agrumi. Fini mineralni karakter i dugi trag u ustima. Mirakulozne jednostavnosti. Nedostižno po jasnoći, razumljivosti i čitljivosti.

„Pije se kao mesečina”, kako neko primeti među velikim brojem gostiju u Krčedinu. Mada enološki još neistražena, ona se masovno širi, bez ičije podrške. Ona se sama preporučuje svojom konzumacijom. Primetno je da je vole žene i mladi.Ona formira ukus generacije. 

„Breg” je proširio već na više od deset hektara. Visoko mesto zauzima u strukturi više od petnaestak vinogradara. Fruška gora se posle skoro 18 vekova aktivnog vinogradarenja konačno osilila. 

Carica planina, kako je Laza Kostić govorio za Frušku goru, dobila je svoju princezu. Rođena je 1988. godine ukrštanjem carice peska kevedinke s a kraljem belih vina na planeti, šardoneom. 

Njen kreator Sima Lazić, po kome je i dobila ime, spajanjem prvih slova njegovog imena i prezimena - sila, autor mnogih naučnih radova, pamtiće se pre svega po njoj. A Dragan Stevanović, vlasnik najveće plantaže sile, po masliniku podignutom među čokotima na brdu Janda. Prva berba sremskih maslina biće za mesec-dva.