СЛАВИМО КРСТОВДАН, СТРОГО СЕ ПОСТИ И БЕРЕ БОСИЉАК: Ево чега се треба држати, а шта је само народно веровање
Српска православна црква у недељу, 27. септембра, прославља Воздвижење Часног крста, у народу познато као јесењи Крстовдан. Празник је посвећен проналаску крста на коме је распет Исус Христос и његовом каснијем повратку у Јерусалим.
За Крстовдан је везан пост, иако ове године пада у недељу. У календару је за 27. септембар 2026. наведен пост на уљу.
Верници који посте могу да започну дан одласком на литургију и молитвом, а празник да проведу мирно, у кругу породице.
Један од најпознатијих обичаја јесте брање босиљка. У појединим крајевима носио се у цркву, а потом чувао у дому, најчешће поред иконе. Босиљак има посебно место у српској народној традицији, у којој су му приписивана заштитна својства. Та веровања су део народног наслеђа и не треба их мешати са црквеним учењем о празнику.
Јесењи Крстовдан некада је означавао и промену ритма живота на селу. Приводили су се крају поједини послови у пољу, а домаћинство се припремало за хладније дане. У неким местима постоји обичај да се пред зиму среди кућа.
Зато приче да је на Крстовдан „забрањено” опрати веш или очистити дом не треба представљати као опште црквено правило.
Као и за друге велике празнике, и за Крстовдан су се везивала веровања о времену, летини и здрављу укућана. Разликовала су се од краја до краја и сведоче о томе како су људи некада тумачили природу и тражили знак за месеце који долазе.
Суштина празника, међутим, остаје у поштовању Часног крста, молитви и посту.