JEZIKOMANIJA: Trebati ili ne trebati

Najčešća greška je konstrukcija „trebam da idem”, koja se sve više čuje u medijima i na društvenim mrežama. U standardnom srpskom jeziku pravilno je reći TREBA DA IDEM, jer je u ovom značenju glagol „trebati” bezličan. 

On tada ne označava ko vrši radnju, već da je nešto neophodno ili poželjno. Bezlična upotreba prepoznaje se po tome što se može zameniti izrazom „potrebno je”. Ako kažemo „potrebno je da učim”, onda je pravilno i „treba da učim”, ali ne i „trebam da učim”.

S druge strane, „trebati” može biti i ličan glagol, ali tada ima drugačije značenje. U rečenicama kao što su „treba mi pomoć” ili „trebaju mi novi udžbenici”, on označava da je nešto nekome potrebno. U tim slučajevima glagol se slaže sa imenicom: „pomoć treba”, „udžbenici trebaju”.

Važno je znati da li govorimo o potrebi da se nešto uradi ili o tome da nam je nešto potrebno. U novinarskom i javnom govoru preporučuje se bezlična konstrukcija, jer je neutralna i jezički sigurna. 

Zato, kada sledeći put posegnemo za ovim glagolom, dobro je da se zapitamo: da li je nešto potrebno uraditi – ili je nešto potrebno nama. Od tog odgovora zavisi i pravilan oblik.

N. Mirković