Doktori otkrili idealno vreme za spavanje: AKO LEGNETE POSLE PONOĆI - RIZIK RASTE!
Ostajanje budnim do kasno u noć, premalo ili previše sna, nesanica i hroničan umor često su posledica nepravilne brige o zdravlju, upozoravaju stručnjaci. Posebno ističu da je za organizam i mentalno funkcionisanje izuzetno važno spavati u periodu između jedan i tri sata posle ponoći, jer se tada jačaju nervni, imunološki i mišićni sistem.
U osnovi svega nalazi se takozvani cirkadijalni ritam – unutrašnji biološki sat koji upravlja ključnim procesima u telu, uključujući krvni pritisak, regulaciju telesne temperature i lučenje hormona. Njegovo narušavanje može imati ozbiljne posledice po fizičko i mentalno zdravlje.
Cirkadijalni ritam pomaže mozgu da odredi kada treba da budemo budni, a kada da zaspimo. Kako objašnjava Čelsija Roršajb, ključnu ulogu u tom procesu ima sunčeva svetlost.
„Cirkadijalni ritam koristi sunčevu svetlost koja ulazi u naše oči. Ona podstiče mozak da potisne melatonin, jedan od glavnih hormona koji reguliše san“, objašnjava ona.
Drugim rečima, izlaganje prirodnom svetlu ujutru pomaže da se „resetuje“ unutrašnji sat organizma, dok njegov nedostatak može dovesti do poremećaja sna.
Veza između kasnog odlaska na spavanje i narušenog zdravlja posebno je izražena kod žena, pokazuje studija objavljena u časopisu European Heart Journal. Autor istraživanja, Dejvid Plans, navodi da telo funkcioniše po 24-časovnom unutrašnjem satu koji reguliše brojne fizičke i mentalne funkcije.
„Iako ne možemo utvrditi uzrok na osnovu ove studije, rezultati ukazuju da kasni odlasci na spavanje više remete cirkadijalni ritam, što može ostaviti posledice po kardiovaskularno zdravlje“, rekao je on.
Istraživanje
U istraživanju je učestvovalo 88.026 osoba starosti od 43 do 79 godina, a praćenje je trajalo od 2006. do 2010. godine.
Rezultati su pokazali da osobe koje odlaze na spavanje posle ponoći imaju 25 odsto veći rizik od razvoja zdravstvenih problema u odnosu na one koje leže između 22 i 23 časa.
Ni prerano spavanje nije bez rizika. Kod osoba koje odlaze na spavanje pre 22 časa zabeležen je 24 odsto veći rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Kod onih koji leže između 23 časa i ponoći rizik je povećan za 12 odsto, što dodatno potvrđuje da postoji optimalan vremenski okvir za odlazak na počinak.
Prema zaključku istraživanja, najbolje vreme za odlazak na spavanje nalazi se u određenom intervalu unutar 24-časovnog ciklusa, a veća odstupanja mogu negativno uticati na zdravlje.
„Najrizičniji je odlazak na spavanje posle ponoći, verovatno zato što se smanjuje izlaganje jutarnjem svetlu koje resetuje unutrašnji biološki sat“, zaključio je Plans.
Kada se udaljimo od prirodnog ritma sna i budnosti, organizam gubi ravnotežu. Posledice se ne ogledaju samo u umoru i lošem snu, već mogu uticati i na kardiovaskularni sistem i dugoročno narušiti zdravlje.
Stručnjaci zato upozoravaju da vreme odlaska na spavanje nije samo navika, već jedan od ključnih faktora za očuvanje zdravlja i kvaliteta života.