Доктори открили идеално време за спавање: АКО ЛЕГНЕТЕ ПОСЛЕ ПОНОЋИ - РИЗИК РАСТЕ!
Остајање будним до касно у ноћ, премало или превише сна, несаница и хроничан умор често су последица неправилне бриге о здрављу, упозоравају стручњаци. Посебно истичу да је за организам и ментално функционисање изузетно важно спавати у периоду између један и три сата после поноћи, јер се тада јачају нервни, имунолошки и мишићни систем.
У основи свега налази се такозвани циркадијални ритам – унутрашњи биолошки сат који управља кључним процесима у телу, укључујући крвни притисак, регулацију телесне температуре и лучење хормона. Његово нарушавање може имати озбиљне последице по физичко и ментално здравље.
Циркадијални ритам помаже мозгу да одреди када треба да будемо будни, а када да заспимо. Како објашњава Челсија Роршајб, кључну улогу у том процесу има сунчева светлост.
„Циркадијални ритам користи сунчеву светлост која улази у наше очи. Она подстиче мозак да потисне мелатонин, један од главних хормона који регулише сан“, објашњава она.
Другим речима, излагање природном светлу ујутру помаже да се „ресетује“ унутрашњи сат организма, док његов недостатак може довести до поремећаја сна.
Веза између касног одласка на спавање и нарушеног здравља посебно је изражена код жена, показује студија објављена у часопису European Heart Journal. Аутор истраживања, Дејвид Планс, наводи да тело функционише по 24-часовном унутрашњем сату који регулише бројне физичке и менталне функције.
„Иако не можемо утврдити узрок на основу ове студије, резултати указују да касни одласци на спавање више ремете циркадијални ритам, што може оставити последице по кардиоваскуларно здравље“, рекао је он.
Истраживање
У истраживању је учествовало 88.026 особа старости од 43 до 79 година, а праћење је трајало од 2006. до 2010. године.
Резултати су показали да особе које одлазе на спавање после поноћи имају 25 одсто већи ризик од развоја здравствених проблема у односу на оне које леже између 22 и 23 часа.
Ни прерано спавање није без ризика. Код особа које одлазе на спавање пре 22 часа забележен је 24 одсто већи ризик од кардиоваскуларних болести.
Код оних који леже између 23 часа и поноћи ризик је повећан за 12 одсто, што додатно потврђује да постоји оптималан временски оквир за одлазак на починак.
Према закључку истраживања, најбоље време за одлазак на спавање налази се у одређеном интервалу унутар 24-часовног циклуса, а већа одступања могу негативно утицати на здравље.
„Најризичнији је одлазак на спавање после поноћи, вероватно зато што се смањује излагање јутарњем светлу које ресетује унутрашњи биолошки сат“, закључио је Планс.
Када се удаљимо од природног ритма сна и будности, организам губи равнотежу. Последице се не огледају само у умору и лошем сну, већ могу утицати и на кардиоваскуларни систем и дугорочно нарушити здравље.
Стручњаци зато упозоравају да време одласка на спавање није само навика, већ један од кључних фактора за очување здравља и квалитета живота.