BICIKLOM KROZ VOJVODINU: ŠAŠINCI (2) Slade se bostanom, pucaju bičem i jurcaju autima
Centrom Šašinaca dominiraju dva zanimljiva spomenika.
Neobično je što su oba od drveta. Prvi, visok četiri metra prikazuje Sremca sa hlebom u ruci. Drugi prikazuje dva muškarca koji se grle. Da odmah razuverimo one koji misle da su Sremci postali odjednom tolerantni prema različitim seksualnim opredeljenjima.
Kada se priđe briže, vidi se spomenik prikazuje sremskog seljaka i partizana sa puškom koji se grle u prilično slobodnoj viziji umetnika čija ime nisam uspeo da saznam.
U Prvom svetskom ratu selo je aktivno učestvovalo u prebacivanju vojske Kraljevine Srbije iz Mačve u Srem na mestu Leget. Veliki broj vojnika je poginuo tom prilikom, jer su vojsku koja se prebacivala presreli austrijski vojni odredi. U Drugom svetskom ratu stradalo je 130 žitelja sela - neki su poginuli u NOB-u, dok su drugi bili žrtve okupatora (Nemaca) i njegovih pomagača (ustaša).
Selo se na svim posleratnim popisima do poslednjeg dobro držalo, broj žitelja se kretao oko 2.000 bez većih oscilacija, da bi tek na popisu iz 2022. njihov broj naglo pao na 1.436. O tom trendu svedoči veliki broj očigledno praznih kuća u selu.
Lokalni Fudbalski klub „Sloboda” osnovan je 1932. Inače, sport organizovano u Šašincima postoji od 1924. kada je osnovano Sokolsko društvo, ono je uz pomoć Mitrovčana zasadilo 350 stabala lipe, a zna se i da su učestvovali na sokolskim sletovima u Sarajevu (1934) i Ljubljani (1935).
Prvu kožnu fudbalsku loptu u Šašince je doneo Simeon Mika Žegarac po završetku Bogoslovije u Sremskim Karlovcima. Sve je počelo tako što je Mika na ledinama na brzinu objasnio Šašinčnima pravila igre. Naredne 1932. osnovan je i fudbalski klub. Prvi sastanak tim povodom održan je u kući Slavka Brdara Srdića, Mikinog komšije i prijatelja iz šora. Na ovom sastanku je sastavljen prvi fudbalski tim Šašinaca. Vežbali su mladi fudbaleri, pod budnim okom i savetima, najboljeg među njima, prote Mike Žegarca, koji se može smatrati prvim trenerom „Slobode“.
Prva postava FK Sloboda u momentu formiranja često se menjala i popunjavala novim igračima. Međutim, onaj kostur najboljih ostao je da igra narednih pet – šest godina i mogu se smatrati osnivačima fudbala u Šašincima. Bili su generacija i prijatelji Franje Jože Gilera, slavnog jugoslovenskog reprezentativca. Ubrzo su se formirali i timovi po šorovima „Seljak”, „Sloga”, „Jedanaest raga”, „Nebojša”, „Zemljoradnik”, a svi su obično nedeljom međusobno igrali utakmice.
Pravila su se nekad poštovala, a nekad su se zaobilazila, a igra je znala da preraste i u fizičke obračune. Profesionalnog trenera menjali su teški fizički poslovi u polju koji su nabijali kondiciju i snagu igračima. Utakmice su igrali u okolnim selima protiv tamošnjih klubova, a do tamo stizali biciklima, konjskim zapregama i pešice, kako fudbaleri tako i šašinački navijači.
36 godina Bostanijade
U selu se već 36 godina održava Bostanijada, koja je posvećena omiljenom sezonskom voću - lubenici.
Manifestacije se održava u centru sela, baš ispod onog spomenika Sremcu sa hlebom a svake godine je bogat i raznovrstan program za sve generacije. Održavaju se nadmetanja u različitim kategorijama: izbor za najtežu lubenicu i dinju, takmičenje u brzom jedenju lubenice, tradicionalno pucanje bičem.
Ljubitelji gastronomije su uživaju u kulinarskom duelu za titulu najboljeg bećar paprikaša. Organizatori manifestacije su Mesna zajednica Šašinci i Udruženje žena „Desanka Maksimović.”
Prvu prijateljsku utakmicu Šašinčani su igrali u Velikim Radincima protiv tamošnjeg „Borca” 20. maja 1932, pobedivši u gostima rezultatom 1:4, dok su na domaćem terenu ubrzo, 10. juna iste godine savladali komšije iz Jarka rezultatom 2:1. A na prijateljsku utakmicu u Pećince 1937. masa naroda je krenula vozeći se u trideset dvoje dugih šinskih kola pripremljenih za žetvu, tako da je na tribinama bilo više Šašinčana nego Pećinčana. Pisanih podataka nema, ali priča se da su Šašinčani tada pobedili domaćine rezultatom 1:2.
Drugi svetski rat obustavio je sve fudbalske aktivnosti u selu, a oni preživeli i neki novi fudbaleri obnovili su seoski klub i fudbal već 1946.
Po odlasku iz sela u pravcu mosta na Savi obilazim šašinačko groblje kojim dominira velika grobnica porodice Latas. Na spomen ploči nalaze se i fotografije dva dečka na odru, prizor koji se ne viđa tako često.
Slobodan je rođen 1966. a umro 1971. dok je njegov stric Dragomir poživeo isto pet godina - od 1924. do 1929.
Pažnju mi zaokuplja i neobična grobnica porodice Radovanović u obliku tri piramide sa krstovima na vrhu. Na svakoj od njih fotografija po jednog deteta stradalog 1943. godine - Radosava (22), Katica (20) i Žika (18).
Na izlasku iz Šašinaca sa desne strane puta nalazi se Auto-kros arena „Srem”, na kojoj se održavaju brojna takmičenja. Najpoznatije od njih je „Nagrada Srema”.
