BICIKLOM KROZ VOJVODINU: Dvorac Višnjevac i Šašinci (1) Vila iz Žilnikovog filma čeka nove vlasnike i temeljnu obnovu
Posle šest decenija života i rada u Nemačkoj, stari muzičar Stevan Arsin vraća se u Srbiju, da privede kraju dugotrajni proces restitucije porodičnog imanja - plodne zemlje i zapuštene vile koju su mu zaveštali roditelji.
Ovo je ukratko sadržaj poslednjeg filma slavnog Želimira Žilnika koji nosi, za njega karakterističan naslov: „Restitucija ili san i java stare garde” (2025). Veći deo filma snimljen je u dvorcu Višnjevac pored sela Orom u blizini Rume. Tokom svojih ranijih obilazaka ovog kraja dvorac Višnjevac mi je uvek nekako promakao jer do njega uopšte nije lako doći.
Do ovog mesta se stiže kolskim putem, i to isključivo ako je vreme suvo, pa i onda veoma teško. Zanimljivo je da nijedne vlasti od njegove gradnje do danas nisu naše za shodno da naprave kaldrmisani ili asfaltni put do ovog dragocenog objekta. Posle gotovo pola sata lutanja atarom, tek nakon što sam pitao jednog meštana koji je radio na njivi stigao sam do dvorca. Dakle, kada izađete iz Erema, skrenete na poljskom putu desno, zatim levo i posle nekih kilometar i po stižete dolazi se do impozantnog objekta koji je gradio čuveni sremski grof Odeskalki, poreklom Italijan, a koji je svoje najdragocenije posede imao u zapadnom Sremu, pre svega u Iloku i Erdeviku, gde je imao i dvorce i vinograde, a napravio je i prvu vinariju u Erdeviku 1826. Sam letnjikovac je sagrađen 1903. po projektu slavnog češkog arhitekte Hermana Bolea za Baltazara i Livija Odeskalkija.
Građevina ima osobine kuća zidanih na poljskim imanjima koja su služila za boravke tokom leta, daleko od vreve grada, i za lov. Zanimljivo je da je grof Kotek koristio Višnjevac kao lovačku kuću, te se neke karakteristike poljske vile razvijaju skladno ovoj nameni. Vila je prizemna i ima dugačke nadstrešnice sa niskim krovištem. Ono što se odmah primeti jeste to da je u gradnji korišćeno mnogo drveta koje je rezbareno tako da sadrži naznake secesije, koja se vidi i u drugim ornamentima. Najimpresivniji deo jeste portik, koji je slobodan za ulaz. Herman Bole je bio sledbenik Viola le Dika, i oslanjao se na neke elemente crkvene tradicije budući da se istovremeno bavio i rekonstrukcijom sremskih crkava, kao onih u Rumi i Grgetegu.
Ikonostas oštećen nestručnom obnovom početkom 20. veka
U centru sela nalazi se Srpska pravoslavna crkva Sošestvija (silaska) Svetog duha, koja je izgrađena još 1769. Crkveni zvonik je naknadno izidan a ikonostas je urađen krajem 18. veka u duhu baroka i rokokoa od strane Grigorija Jezdimirovića. Vrednost slikarstva ikonostasa umanjena je nestručnom obnovom početkom 20. veka.
Kao i u mnogim pravoslavnim crkavama u ovom delu Srema, zvonik je u vreme Drugog svetskog rata srušen, a posle oslobođenja obnovljen u izvornom stanju.
Radovi na obnovi crkve sprovedeni su 1980-ih. Spoljašnjost crkve je „osvežena“ 2011.
U dvorištu crkve nalazi se ploča sa imenima Ljubinka Obrenovića (1968-1992) i Voislava Srdića (1967-1991), koji su poginuli u ratovima devedesetih.
Zanimljivo je da Odeskalki ovde nisu boravili previše vremena, već su se bavili iznajmljivanjem vile, najčešće porodici Fajfer iz Rume, koja je ovde držala ergelu od jedanaest punokrvnih arapskih konja. Samo selo Erem je nastalo od biroša (radnika) koji su radili u letnjikovcu. Međutim, moćna porodica Odeskalki je potpuno propala krajem austrougarske vladavine, iako je svojevremeno držala ceo zapadni Srem. Oni su zbog dugova morali da prodaju kuću Zagrebačkoj banci, koja je dalje prodaje drugim vlasnicima, od kojih se ustaljuje porodica Kovačević iz Velikih Radinaca, kao vlasnik od 1927. a koju nasleđuje porodica Bajić iz Rume 1945.
Zdanje od 800 kvadratnih metara vraćeno je porodici Kovačević, koja nema novca za rekonstrukciju, a održavanje vile je minimalno, budući da jedan vlasnik boravi u njoj samo kratak period tokom leta, dok je drugi u Australiji. Dvorac se pre nekoliko godina našao na jednom sajtu za prodaju nekretnina po ceni od 800.000 evra. Kasnije se pojavila informacije da se prodaje za jedan euro. Ali, za sada nije našao novog vlasnika.
Rupe od metaka i ovce
Na fasadi dvorca su jasno uočljive rupe od metaka nakon borbi u Drugom svetskom ratu, a bazen u dvorištu je prepušten propadanju. Imanje ima lep voćnjak, šumu kao i đeram. Dodatno propadanje od nacionalizacije 1947. do restitucije 1952 – vlasti su u samom dvorcu držale ovce, što je u velikoj meri uništilo objekat. Dvorac je u lošem stanju danas, nema struju, ni vodu i kao što sam rekao - ni pristupni tvrdi put.
Posle dvorca Višnjevac prelazim preko auto-puta i upućujem se u pravcu sela Šašinci, koje mi je jedino još ostalo neporkiveno u ovom delu Srema.
Na današnjeg području seoskog atara Šašinaca nalazilo se nekoliko naselja: Kučinci (zabeleženi 1702), Leget (zabeležen još 1369), Streloc (zabeležen 1477), Hodroš (zabeležen 1477) i Crkvice (zabeležene 1391).
Selo se pod imenom Šašinci u istorijskim spomenicima prvi put spominje u 18. veku. Prema tim podacima selo se nekada nalazilo bliže reci Savi. Smatra se da je selo nekada bilo okupljeno oko naselja koje se zvalo Kučinci. Samo mesto doživljava svoj pravi razvoj sa prvom i drugom velikom Seobom Srba (1690/1741). Tako je odmah po doseljavanju Srba podignuta crkva daščara (1735). Ona je zamenjena u toku 18. veka zidanom crkvom (podignuta 1774) koja je jedna od najstarijih crkava u Sremu. Stanovnici su se tokom svoje duge istorije bavili stočarstvom i zemljoradnjom. Selo je bilo izrazito aktivno i živo, što dokazuju diptisi manastira Jazak prema kojima su meštani sela Šašinci obnovitelji manastira i dobročinitelji tokom zidanja manastirske crkve.
U nastavku priče o Šašincima sledeće nedelje čitajte o ulozi ovog sela u Prvom i Drugom svetskom ratu, Fudbalskom klubu „Sloboda”, dva zanimljiva spomenika od drveta u centru sela kao i Auto-kros areni „Srem” na izlasku iz sela.
Robert Čoban