BICIKLOM KROZ VOJVODINU: RIĐICA (3) Dvorac Kovač, umesto vinskog hotela – ruglo u centru sela

Uspeo sam da uđem kroz neki bočni prolaz. Unutrašnjost je potpuno devastirana, nema više ničega sem šuta i tragova boravka beskućnika ili migranata. Šetnja po dvorcu više liči na posao nekog arheologa nego novinara koji obilazi kulturnu baštinu.

Spoljašnja fasada je išarana grafitima. Ruglo u centru sela a da ima sluha - ovo bi mogao biti mesto u kojem se predstavljaju ovdašnje vinarije o kojima sam pisao u prvom delu priče o Riđici. Nakon posete, primetio sam sa žaljenjem kako bi, da je “trijanonski lenjir” otišao par centimetara niže ovo danas bio neki vinski hotel jer tako izgledaju gotovo svi dvorci u Mađarskoj. 

Istorija dvorca seže do početaka 19. veka kada je u tadašnjoj kolonizaciji ovde pronašao svoj dom i Imre Kovač, bogataš, koji je 1801. kupio vlastelinstvo Riđica, čime je dobio plemićki status i predikt „od Riđice“, odnosno «Riđički». Naravno, vlastelin je morao imati i svoj kaštel, odnosno dvorac. Ovaj koji se nalazi u centru Riđice zidao je graditelj iz Baje, po imenu Bišof, uz kuluk (prisilni rad) svih podložnika na imanju, a završen je i useljen 1806.

Dvorac se sastoji od 16 prostorija, od kojih su tri bile dvorane, a ostalo sporedne prostorije. Dvorac, koji je podignut na površini od 26 jutara i 47 hvati zemlje, opasan je zidom od cigala, dva metra visine i 70cm debljine. Iza dvorca podignut je divan park u engleskom stilu, kroz koji protiče rečica Kiđoš, a oko njega je formiran engleski park po projektu pejzažiste Franje (Františeka) Hitera iz Češke.

Donedavno su se na ostrvcetu na Kiđošu mogli videti ostaci starijeg dvorca koji je podignut pre Kovačevog, a sada se vide samo tragovi zarušenog kamenja. Gospodar ovog dvorca je sazidao i jedan manji dvorac, 1836.  i on je sačuvan, u neporsrednoj blizini postojećeg, a u njemu se donedavno nalazila seoska biblioteka.

U dokumentima je zabeleženo da je vlasnik imao zamisao da stvori jedan raskošan vlastelinski zamak koji će biti nadaleko čuven i poznat, i koji će posećivati ne samo vlastela nego i ugledni politički i kulturni poslenici, što se kroz njegovu istoriju i događalo, kao što kaže jedan savremenik, «to je trebala biti neka vrsta plemićkog gnezda». Zgrada je zidana u maniru poznog baroka, gotovo na prelazu prema copfu. Njegova unutrašnjost je bila raskošna, imala je veliku biblioteku, umetnička dela na raznim jezicima, geografske karte, portrete i slično. Ovde je Kovač organizovao lov sa preko 300 hajkača-kmetova i 10 kola, po severu Bačke i Baranji, gde je imao svoje imanje. Dvorac su posećivali kaločki nadbiskup Petar Klobušicki, grofovi Radvanji, Ištvan Karolj, Lajoš Košut, Laslo Đeri i mnogi drugi.

RK „Dalmatinac” ima i svoju himnu

Pored Dvorca Kovač nalazi se takođe napušteno i devastirano nekadašnje sedište Rukometnog kluba “Dalmatinac”. Međutim, klub i dalje postoji.

Osnovan je 16. maja 1963. a klub se trenutno takmiči u “Drugoj ligi sever”, četvrtom takmičarskom nivou srpskog rukometa.

Malobrojni sportski klubovi u Srbiji mogu da se pohvale da imaju klupsku himnu. To je slučaj sa rukometnim klubom u Riđici. Himna Rukometnog kluba “Dalmatinac” napisana je 1994. i tada snimljena uživo povodom ulaska Riđičana u Vojvođansku ligu, a kasnije i u Drugu ligu “Sever”. Na snimanje studijske verzije himne čekalo se 26 godina, tačnije do avgusta 2010. kada je u studiju Emila Antunića, koji je uradio aranžman za pesmu, konačno ispunjena želja poklonika ovog rukometnog kluba. 

Muziku i tekst himne napisao je Miroslav “Žućo” Veselinović, koji je u pesmi svirao i klavijature. Pesmu je odpevao Dragan “Džudas” Nikolić a prateće vokale i gitare Saša Lakić.

Zgrada se jedno vreme koristila kao mesna kancelarija, u njoj je održavana nastava tehničkog crtanja riđičkim osnovcima, a park je pretvoren u igralište i sportski betonski teren (na kome je svoje utakmice igrao rukometni klub „Dalmatinac“, budući da je Riđica naseljena kolonistima iz Dalmacije). Kao što sam rekao na početku teksta, danas je Dvorac porodice Kovač napušten i već decenijama potpuno zapušten. Zgrada je u vrlo lošem stanju i potrebno je izvršiti ozbiljne građevinske radove da bi se vratila reprezentativnost i prvobitni izgled objekta.

 Vandali su ga opljačkali i potpuno devastirali. Oštećen je veliki deo krova, vrata i prozori su razvaljeni, pa je propadanje tako nezaštićenog zdanja ubrzano. Grad Sombor je „Kaštel“ preuzeo 2017. godine u već višedecenijskom ruševnom stanju i ništa do sad nije uradio po tom pitanju. Zbog toga je Udruženje građana „Gvozdeni most“ iz Riđice uputilo pismo čelnicima grada Sombora sa molbom da se hitno zaustavi dalje propadanje kaštela. Oni traže da se preduzmu neophodne mere da se obezbedi objekat koji predstavlja opasnost po bezbedno-st građana, ali ujedno predlažu i njegovu obnovu. Dvorac grofa Imrea Kovača je, inače proglašen kulturnim dobro od velikog značaja.

Za kraj posete Riđi-ci obilazim Rimokatoličko groblje sa dobro očuvanom kalvarijom. Postaje “križnog puta” smeštene su levo i desno od staze kroz sredinu groblja i završavaju sa tri krsta ispred kapelice. Iako prema podacima popisa iz 2022. u selu živi samo 154 meštana koji su se izjasnili kao katolici - groblje je lepo održavano.