(VIDEO) ZAVIRITE U POGLED OD MILION DOLARA! OVO SAMO BOGATI MOGU DA PRIUŠTE! Nećete verovati - „baksuzni“ broj ne postoji u zgradi sa čak 15 liftova

Nakon više od godinu dana čekanja na ključeve, prvi stanari useljavaju se u apartmane iznad hotela St. Regis u Kuli Beograd.

Prošlo je osam godina otkako je portal Gradnja obilašao prve useljene zgrade naselja Beograd na vodi i tada pokušali da odgovore na pitanje kako zaista izgleda život u potpuno novom delu grada koji je tek počinjao da menja siluetu Beograda. U tom trenutku pažnja je bila usmerena na prve stambene blokove uz Savu, uređene promenade i pejzažno uređenje celog jednog novog kvarta.

Danas je u fokusu nešto sasvim drugo – Kula Beograd, najviša zgrada u Srbiji, koja se nadovezala na tržni centar Galerija. Nakon više od godinu dana čekanja na useljenje i dobijanje ključeva, prvi vlasnici stanova polako ulaze u svoje apartmane u gornjim zonama kule, dok hotel The St. Regis Belgrade u nižim spratovima već neko vreme funkcioniše punim kapacitetom.

Prvi utisak pri ulasku u zgradu jeste da se jasno oseća hotelski karakter objekta. U prizemlju goste i stanare dočekuje prijemni desk sa osobljem koje zaista ostavlja profesionalan i prijatan utisak, više nalik luksuznim hotelima nego klasičnim stambenim zgradama. Nije teško primetiti da je ideja bila da se iskustvo života u kuli približi konceptu hotelskog stanovanja.

Do 11. sprata smešten je hotel St. Regis, dok se od 14. do 39. sprata nalaze takozvani brendirani stanovi. To praktično znači da vlasnici mogu koristiti određene hotelske sadržaje poput bazena, spa-centra ili concierge servisa.

Kula Beograd nema 13. sprat – umesto njega na 12. spratu urađen je dupli nivo i ovaj „baksuzni“ broj se ne nalazi na kontrolnoj tabli nijednog od 15 liftova u zgradi. Kako se navodi na zvaničnom sajtu Belgrade Waterfront– prema istraživanju najvećeg proizvođača liftova u Njujorku, 13. sprat je u skoro 90% hotela izostavljen sa kontrolne table u liftu, te su i oni doneli istu odluku.

Prema nezvaničnim informacijama, mesečno održavanje stana u Kuli Beograd iznosi od četiri do šest evra po kvadratu mesečno, što otvara i pitanje ukupnih troškova života u ovakvoj zgradi. A upravo je održavanje nešto o čemu će se tek govoriti narednih godina. Koliko zapravo košta funkcionisanje ovako kompleksnog objekta sa luksuznim zajedničkim sadržajima, centralnom klimatizacijom, hotelskim servisima, fasadom koja zahteva specijalno održavanje – pitanje je na koje tržište tek treba da da odgovor, piše Gradnja

Za stanare Kule Beograda obezbeđeno je više standardnih i teretnih liftova. KONE liftovi ubrzavaju gotovo neprimetno, ali se pri većim visinama ipak oseća promena pritiska u ušima, naročito kod osetljivijih osoba. Hodnici spratova u Kuli Beograda takođe više podsećaju na hotel nego na stambenu zgradu: itisoni na podovima, nameštaj u vidu konzolnih polica, velika ogledala…

tanovi u Kuli Beograd su uglavnom izvedeni u savremenom, svedenom stilu, bez previše eksperimentisanja. Ono što se posebno ističe jeste način slaganja Tarkett parketa u formi brodskog poda, koji prostoru daje klasičniji karakter nego što se možda očekuje u ovakvoj vrsti novogradnje. U kombinaciji sa velikim staklenim površinama i svetlim enterijerima, taj detalj uspeva da ublaži hladnoću koju često imaju visoke stambene kule.

U kupatilima je korišćen prirodni mermer, a zanimljivo je da praktično svaka soba ima svoje kupatilo. Stanovi su isporučivani sa kuhinjama i ugrađenom tehnikom, kao i sa ugradnim ormarima koji imaju integrisanu rasvetu. Kupci stanova praktično dobijaju opremljen stan – jedino što im dodatno treba jeste komadni nameštaj, dekoracija i rasveta. Na primeru fotografija enterijera stana u Kuli Beograd, koji je izvela arhitektkinja Sonja Brstina, može se videti kako to zapravo izgleda.

Tehnički detalji takođe privlače pažnju. Fasadni sistem kompanije Schüco omogućava otvaranje prozora pritiskom na dugme ali samo na kip, što je logično rešenje za objekat ove visine. Tu su i centralna klimatizacija i ventilacija, koje doprinose osećaju da se nalazite u hotelu više nego u klasičnom stanu.

Ipak, utisci nisu savršeni. Spoljašnja stakla na kuli u trenutku naše posete nisu bila čista, što možda najbolje pokazuje koliko je održavanje ovakve fasade složen posao. Takođe, pojedinim stanarima može biti i problem što prozori nemaju roletne – što je inače uobičajeno rešenje za potpuno zastakljene fasade.

Koliko koštaju stanovi u Kuli Beograd

Iza projekta kule stoji američki biro Skidmore, Owings & Merrill, poznatiji kao SOM, dok su generalni izvođači radova bile kompanije Pizzarotti i Millennium Team.

Prema aktuelnim oglasima, cene stanova u Kuli Beograd danas se uglavnom kreću između 8.000 i 12.000 evra po kvadratu, što ih čini najskupljim na našem tržištu. Da li vredi? Tržište nekretnina ionako ne funkcioniše po jednostavnoj logici kvadrata, već po starom pravilu – nekretnina vredi onoliko koliko je voljan kupac spreman da plati.

Dubai u Beogradu

Kula Beograd danas funkcioniše kao spoj hotelskog i stambenog koncepta, što je model koji se poslednjih godina sve češće pojavljuje u velikim svetskim gradovima, poput Dubaija odakle i dolazi investitor ovog projekta, kompanija Eagle Hills. Ostaje da se vidi kako će taj koncept zaista funkcionisati kada se zgrada potpuno ispuni životom, stanarima i svakodnevicom koja tek dolazi.