(ВИДЕО) ЗАВИРИТЕ У ПОГЛЕД ОД МИЛИОН ДОЛАРА! ОВО САМО БОГАТИ МОГУ ДА ПРИУШТЕ! Нећете веровати - „баксузни“ број не постоји у згради са чак 15 лифтова

Након више од годину дана чекања на кључеве, први станари усељавају се у апартмане изнад хотела Ст. Регис у Кули Београд.

Прошло је осам година откако је портал Градња обилашао прве усељене зграде насеља Београд на води и тада покушали да одговоре на питање како заиста изгледа живот у потпуно новом делу града који је тек почињао да мења силуету Београда. У том тренутку пажња је била усмерена на прве стамбене блокове уз Саву, уређене променаде и пејзажно уређење целог једног новог кварта.

Данас је у фокусу нешто сасвим друго – Кула Београд, највиша зграда у Србији, која се надовезала на тржни центар Галерија. Након више од годину дана чекања на усељење и добијање кључева, први власници станова полако улазе у своје апартмане у горњим зонама куле, док хотел The St. Regis Belgrade у нижим спратовима већ неко време функционише пуним капацитетом.

Први утисак при уласку у зграду јесте да се јасно осећа хотелски карактер објекта. У приземљу госте и станаре дочекује пријемни деск са особљем које заиста оставља професионалан и пријатан утисак, више налик луксузним хотелима него класичним стамбеним зградама. Није тешко приметити да је идеја била да се искуство живота у кули приближи концепту хотелског становања.

До 11. спрата смештен је хотел Ст. Регис, док се од 14. до 39. спрата налазе такозвани брендирани станови. То практично значи да власници могу користити одређене хотелске садржаје попут базена, спа-центра или цонциерге сервиса.

Кула Београд нема 13. спрат – уместо њега на 12. спрату урађен је дупли ниво и овај „баксузни“ број се не налази на контролној табли ниједног од 15 лифтова у згради. Како се наводи на званичном сајту Belgrade Waterfront– према истраживању највећег произвођача лифтова у Њујорку, 13. спрат је у скоро 90% хотела изостављен са контролне табле у лифту, те су и они донели исту одлуку.

Према незваничним информацијама, месечно одржавање стана у Кули Београд износи од четири до шест евра по квадрату месечно, што отвара и питање укупних трошкова живота у оваквој згради. А управо је одржавање нешто о чему ће се тек говорити наредних година. Колико заправо кошта функционисање овако комплексног објекта са луксузним заједничким садржајима, централном климатизацијом, хотелским сервисима, фасадом која захтева специјално одржавање – питање је на које тржиште тек треба да да одговор, пише Градња

За станаре Куле Београда обезбеђено је више стандардних и теретних лифтова. КОНЕ лифтови убрзавају готово неприметно, али се при већим висинама ипак осећа промена притиска у ушима, нарочито код осетљивијих особа. Ходници спратова у Кули Београда такође више подсећају на хотел него на стамбену зграду: итисони на подовима, намештај у виду конзолних полица, велика огледала…

танови у Кули Београд су углавном изведени у савременом, сведеном стилу, без превише експериментисања. Оно што се посебно истиче јесте начин слагања Таркетт паркета у форми бродског пода, који простору даје класичнији карактер него што се можда очекује у оваквој врсти новоградње. У комбинацији са великим стакленим површинама и светлим ентеријерима, тај детаљ успева да ублажи хладноћу коју често имају високе стамбене куле.

У купатилима је коришћен природни мермер, а занимљиво је да практично свака соба има своје купатило. Станови су испоручивани са кухињама и уграђеном техником, као и са уградним ормарима који имају интегрисану расвету. Купци станова практично добијају опремљен стан – једино што им додатно треба јесте комадни намештај, декорација и расвета. На примеру фотографија ентеријера стана у Кули Београд, који је извела архитекткиња Соња Брстина, може се видети како то заправо изгледа.

Технички детаљи такође привлаче пажњу. Фасадни систем компаније Schüco омогућава отварање прозора притиском на дугме али само на кип, што је логично решење за објекат ове висине. Ту су и централна климатизација и вентилација, које доприносе осећају да се налазите у хотелу више него у класичном стану.

Ипак, утисци нису савршени. Спољашња стакла на кули у тренутку наше посете нису била чиста, што можда најбоље показује колико је одржавање овакве фасаде сложен посао. Такође, појединим станарима може бити и проблем што прозори немају ролетне – што је иначе уобичајено решење за потпуно застакљене фасаде.

Колико коштају станови у Кули Београд

Иза пројекта куле стоји амерички биро Skidmore, Owings & Merrill, познатији као СОМ, док су генерални извођачи радова биле компаније Pizzarotti и Millennium Team.

Према актуелним огласима, цене станова у Кули Београд данас се углавном крећу између 8.000 и 12.000 евра по квадрату, што их чини најскупљим на нашем тржишту. Да ли вреди? Тржиште некретнина ионако не функционише по једноставној логици квадрата, већ по старом правилу – некретнина вреди онолико колико је вољан купац спреман да плати.

Дубаи у Београду

Кула Београд данас функционише као спој хотелског и стамбеног концепта, што је модел који се последњих година све чешће појављује у великим светским градовима, попут Дубаија одакле и долази инвеститор овог пројекта, компанија Еагле Хиллс. Остаје да се види како ће тај концепт заиста функционисати када се зграда потпуно испуни животом, станарима и свакодневицом која тек долази.