OD OBILIĆA DO ĐINĐIĆA Sedam vekova atentata na Balkanu koji su menjala tok lokalne i svetske istorije
Na današnji dan ubijen je knez Mihailo Obrenović na Košutnjaku 1868. godine, čime je okončana njegova druga vladavina Srbijom (prva je trajala od 1839. do 1842. godine, a druga od 1860. do 1868).
Međutim, to nije jedini atentat izvršen na području Balkana. Naprotiv, bilo ih je više i neki su uticali na menjanje toka svetske, a ne samo lokalne istorije.
Prvo ubistvo ovakve vrste vezuje se za Karađorđa, koji je ubijen 24/25. jula (po starom kalendaru) 1817. godine kod Velike Plane, što je dovelo do uspona dinastije Obrenović, počevši sa knezom Milošem (koji je vladao od 1817. do 1839). Naime, veruje se da je knez lično naredio atentat na Karađorđa, koji je pak organizovao njegov (Karađorđev) kum Vujica Vulićević, što je potom dovelo do večitog rivalstva ove dve dinastije – Obrenovića i Karađorđevića.
Nakon Karađorđa, krv je na ovakav način prolio već pomenuti knez Mihailo Obrenović (1868).
Sledeći atentat, tačnije državni udar i puč, izveden je na kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu 28/29. maja 1903. godine (po starom kalendaru) na Starom dvoru, a ovaj događaj poznat je pod nazivom Majski prevrat. Naime, ovo ubistvo vodi se kao najdramatičnije u evropskoj istoriji, čime je okončana vladavina porodice Obrenović, što je omogućilo Karađorđevićima povratak na velika vrata.
Najznačajniji atentat koji je promenio tok svetske istorije, a koji je direktna posledica prethodnog prevrata, jeste Sarajevski atentat tokom kog su ubijeni austrougarski nadvojvoda Franc Ferdinand i njegova žena Sofija, a koji je izveo Gavrilo Princip, jedan od članova „Mlade Bosne”. To se desilo na Vidovdan 28. juna 1914. godine (15. juna po julijanskom kalendaru), a sam događaj uslovio je početak Prvog svetskog rata, pošto je Austrougarska objavila rat Srbiji.
Dve decenije kasnije, 9. oktobra 1934. godine, u atentatu je nastradao kralj Aleksandar I Karađorđević, doduše u Marseju prilikom zvanične posete Francuskoj, kada je u njega četiri metka ispalio Vlado Černozemski, član Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije (VMRO). Inače, ovaj atentat je prvi koji je snimljen filmskom kamerom.
Od tada pa sve do početka 21. veka u Srbiji i na Balkanu vladalo je zatišje koje je prekinuto 12. marta 2003. godine ubistvom premijera Zorana Đinđića u dvorištu Vlade i to nakon tri neuspela pokušaja. Njega je ustrelio Zvezdan Jovanović, pripadnik Jedinice za specijalne operacije, a nemili događaj uslovio je vanredno stanje u zemlji i pokretanje policijske akcije „Sablja”.
Na ovaj spisak ubistava svakako da treba dodati još neka koja su se desila i pre 19. veka ali nisu nazivana atentatima, među kojima su ubistvo cara Uroša (1371), despota Jovana Uglješe i kralja Vukašina (1371), sultana Murata I i Miloša Obilića (1389)...
Politička ubistva sežu u 12. vek pre nove ere
Neki od najpoznatijih svetskih atentata jeste onaj koji je okončao život 16. američkog predsednika Abrahama Linkona (15.4.1865), potom onaj koji je bio presudan za Mahatmu Gandija (30.1.1948) i najzad ubistvo 35. predsednika SAD-a Džona Kenedija (22.11.1963). Kako reč „atentat” označava unapred planirano ubistvo iz političkih razloga, teško je utvrditi koji je prvi u istoriji, ali neki od najranije dokumentovanih atentata svakako da je ubistvo egipatskog faraona Ramzesa III (oko 1155. godine pre nove ere), dok među najstarije može da se vodi i ubistvo gaja Julija Cezara (44. gpne).
