ОД ОБИЛИЋА ДО ЂИНЂИЋА Седам векова атентата на Балкану који су мењала ток локалне и светске историје

Међутим, то није једини атентат извршен на подручју Балкана. Напротив, било их је више и неки су утицали на мењање тока светске, а не само локалне историје.

Прво убиство овакве врсте везује се за Карађорђа, који је убијен 24/25. јула (по старом календару) 1817. године код Велике Плане, што је довело до успона династије Обреновић, почевши са кнезом Милошем (који је владао од 1817. до 1839). Наиме, верује се да је кнез лично наредио атентат на Карађорђа, који је пак организовао његов (Карађорђев) кум Вујица Вулићевић, што је потом довело до вечитог ривалства ове две династије – Обреновића и Карађорђевића.

Након Карађорђа, крв је на овакав начин пролио већ поменути кнез Михаило Обреновић (1868).

Следећи атентат, тачније државни удар и пуч, изведен је на краља Александра Обреновића и краљицу Драгу 28/29. маја 1903. године (по старом календару) на Старом двору, а овај догађај познат је под називом Мајски преврат. Наиме, ово убиство води се као најдраматичније у европској историји, чиме је окончана владавина породице Обреновић, што је омогућило Карађорђевићима повратак на велика врата.

Најзначајнији атентат који је променио ток светске историје, а који је директна последица претходног преврата, јесте Сарајевски атентат током ког су убијени аустроугарски надвојвода Франц Фердинанд и његова жена Софија, а који је извео Гаврило Принцип, један од чланова „Младе Босне”. То се десило на Видовдан 28. јуна 1914. године (15. јуна по јулијанском календару), а сам догађај условио је почетак Првог светског рата, пошто је Аустроугарска објавила рат Србији.

Две деценије касније, 9. октобра 1934. године, у атентату је настрадао краљ Александар I Карађорђевић, додуше у Марсеју приликом званичне посете Француској, када је у њега четири метка испалио Владо Черноземски, члан Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО). Иначе, овај атентат је први који је снимљен филмском камером.

Од тада па све до почетка 21. века у Србији и на Балкану владало је затишје које је прекинуто 12. марта 2003. године убиством премијера Зорана Ђинђића у дворишту Владе и то након три неуспела покушаја. Њега је устрелио Звездан Јовановић, припадник Јединице за специјалне операције, а немили догађај условио је ванредно стање у земљи и покретање полицијске акције „Сабља”.

На овај списак убистава свакако да треба додати још нека која су се десила и пре 19. века али нису називана атентатима, међу којима су убиство цара Уроша (1371), деспота Јована Угљеше и краља Вукашина (1371), султана Мурата I и Милоша Обилића (1389)...