JEZIKOMANIJA: Namerno skraćivanje
Apostrof je pravopisni znak ’ koji pokazuje da je u reči nešto izostavljeno. Opravdan je u razgovornom pisanju: rek’o, doš’o, k’o. U tim primerima on obeležava ispušten glas ili slog.
Takvo pisanje ima smisla u dijalogu, književnom tekstu, pesmi ili reklami. Njime se dočarava govor, brzina, opuštenost ili lokalni izraz. Kada osoba kaže „Šta si rek’o?”, apostrof pomaže da ga čujemo.
U standardnom tekstu bolje je napisati: REKAO, DOŠAO, KAO. Apostrof nije zamena za pravopis, nego znak za namerno skraćivanje. Zato nije dobro ubacivati ga tamo gde ništa nije izostavljeno.
Posebno je ružno kada se koristi kao modni detalj u nazivima i objavama. Natpisi poput „stolice’s”, „kafić’s” ili „akcija’s” imitiraju engleski bez razloga.
U srpskom se množina, pripadnost i padeži ne prave apostrofom. Ne pišemo „Instagram’s profil”, nego Instagram profil ili profil na Instagramu.
Ne pišemo „90’s”, ako mislimo na devedesete godine. Tuđi grafički maniri ne treba da postanu naši pravopisni običaji.
Može biti duhovit samo kada je svesno stilsko sredstvo, ali deluje pomodarski kada glumi modernost.
Najbolje pravilo je jednostavno: apostrof koristiti samo kad nešto zaista nedostaje. Ako reč može lepo da stoji cela, ne treba je lomiti znakom.
N. Mirković
